Nova iskra

— 156 -

испитне комисије, привремени командант друге београдске бригаде прве класе народне војско, начеоник топогра®ског одељења у главном ђенералштабу, начеоник историјског одељења истог штаба, начеоник ађутантуре канцеларије врховне команде (за време другог српско-турског и српско-бугарског рата) и помоћник начелника гланог ђенералног штаба. Као начеоник исторпјског одељења главног ђенералштаба био је и први уредник „Ратника", који је Драгашевићевом иницијативом и покренуг, и вршио је ту дужност девет година, док год није био стављен у пензију. Пок. краљу Милану предавао је геогра®ију и српски језик. Путовао је много по Србији ради студија; слат је у Румунију у нарочитој мисији и био придодат Јовапу Ристићу на Берлинском Конгресу. Књижевни и научни радови Јована Драгашевића разноврсни су и могу се у главном поделити у четири групе. У I. групу дошли би радови, које је радио ван службе, али су опет службени. То су: 1. Пројект за поделу пожаревачког округа (1872.). 2. Насељавање Срба из Старе Србије и Босне (1877.). 3. Деспотовачки, 4. Заглавски, 5. Ваљевски срез. 6. Пројекат за поделу Србије на пет денартмана. 7. Мемоар, шта је Србија тражила од Верлинсгсог Конгреса. У II. групу долазе неслужбени, али војнички радови: 8. „Војин", месечни лист, издавао га седам тодина. Ово беше и први војнички часопис на Валканском Полуострву. 9. „Начела војне геогра®ије", којом је књигом створио код срнских ОФицира ново гледиште на ту науку. 20. „Војник на маршу" (2 књиге), превод. 11. „Опреза на маршу" (нревод). 12. „Начела четовања." 18. „Војничка стилистика" (2 књиге). 14. „Војничка речитост." 15. „Илирско тропоље", војнополитичка студија. Ово дело резултат је сгудије од многих година. 16. „Војна геограФија Илирског тропоља." У III. групу могли би сгавити остале научне радове слављеникове: 17. „Млава и Пек" (с картом). 18. „Хомоље" (с картом). 19. „Анероид-метал-барометар." 20. „ Археолошко -геограФСка истраживања." (Ова четири научна рада иаишла су у Гласнику Српског Ученог Друштва). 21. ,/ГопограФија. " 22. „Космометрија - " 23. „Јерина Ђурђевица", историјска расправа. 24. „Серески сабор 1391. год." (Ове две последње изиђоше у „Отаџбини"). 25. Рат с Маџарима 1359. под насловом „Трешњеви витез." (У „Отаџбини"). 26. „Вемљонис Српске и Турске" за основне школе, 1875., штампано 5 пута. 27. „ГеограФија" за средње школе. 28. „ЕтнограФска карта Балканског Полуострва." Као рукопис приложена Мемоару за Берлински Конгрес 1878. год. и друга 1885. на ®ранцуском језику. 29. „Македонски Словени. Одговор на Комаровљеву карту." 30. „0 новом српском грбу." 31. „0 анжујском крину у српском грбу." 32. „Пројект за иоделу Балканског Полуострва." Прилог уз Мемоар Берлинском Конгресу. На Француском језику под наеловом „КоИсез аЈаШИфш." 33. „Речник географско-историјски"

(несвршено). 34. „Бадњак." 35. „Жртавник (обоје су филолошке расправе). 36. „0 Скендербогу и његову пореку." 37. „Карта Београдског иеба." 38. „0 важности подизања воћа", помолошка студија. 39. „0 јабуковачи." 40. „Бакрено гумио." 41. „Путови но Срби.ји", са 4 карте. („Во.јин" 1865.). 42. „Путовна разграна по Балканском Полуострву", 43. „Путовна мрежа по Србији" (с картом). 44. „Путови но Балканском Полуосгрву" (с Француског). У IV. групу дошли би остали радови Драгашевићеви: 45. Песме. 46. Хајдук-Вељко, драма. 46. Истинске приче. АвтобиограФИЈа, I. део. 47. Аподиксис. Автобиогра ®ија, II. део. 48. Успомене на Берлински Конгрес. Автобиограшија, III. део. 49. Дарица Јелена, историјска приповетка (иесвршено). Осим тих радова ваља спомеиути још: Говор о 500-годишњици битке на Косову, Говор о 30годишњици Војне Академије, затим расправу „0 Кантакузену и Душану", предавање у ОФицирској Касини. Издавао је пет месеци политички лист „Дарданија." Има још много Драгашевићевих песама, штампаних по разним листовима, приповедака и научно-политичких чланака. Архангел Михаило (сликао Гвидо Рени). — Нашим читаоцима позиат је већ по неколиким сликама овај велики италијански сликар. Међу најлепше његове слике долази Архангел Михаило, којом се данас ноноси Капуцинска црква у Риму. Манастир Високи Дечани. И ако смо у претпрошлој години „Нове Искре" донели слику ове знамените српске задужбине, ипак је данас износимо пред своје читаоце, јер је ово први снимак Високих Дечана са околином, те се добија јаснија представа о положију и околини манастирској. Енез Арсен Кара-ЂорђевиК. Брат Њ. В. Краља Петра I. Кнез Арсен Кара-Ђорђевић бори се данас у редовима руске војске противу Јапанаца. Уверени да ће слика његова, у униФорми козачког есаула, занимати наше читаоце, доносимо је данас, желећи кнезу Арсену сваки успех у рату руско-јапанском, у којему он представља љубав српскога народа према братском руском народу. Портрет Г-ђце X. (сликао II. Вучетић). — У прошлом броју објавили смо „Мржњу", рад даровитога Вучетића, а у овом доносимо портрет Г-ђце X., који је један од најлепших Вучетићевих радова ове врсте. Компетентна критика изразила се веома похвалио о Вучетићевим радовима, а ми ћемо гледати да ускоро донесемо још који производ озбиљно и поуздане Вучетићеве кичице. Сриска иогранична стража. Ако се ма за кога може рећи да је на мртвој стражи, то се без икакве сумње, а с пуно нрава, мора рећи за пограничиу стражу српску према турској царевини. Ретко прођс која седмица, а да нам са јужних крајева наше отаџбиие не дођу вести о крвавим сукобима наше пограничне страже с Арнаутима или и са пограничном турском стражом. Стогодишњи иомен иок. Сими Игуманову. Прогалога месеца навршило се сто година од рођења овог