Nova iskra

- 223 -

гуЈовачка пшиазиЈа свога школског лекара, а даиас га имају све средње школе, а већ је ириличан број и основних гакола које се могу похвалити њиие. Са задовољством бележи наредбу, да ни један ученик средњих школа не може бити примљеи у други завод без лекарског прегледа који собом доноси из иређагањег завода, а ако у њега ступа први пут или наставља гаколовање, мора бити прегледан најдаље до 15. септембра, дакле на месец дана после почетка школске године. Износи даље и редак ®акт: да је Србија била прва од јевропских држава која је основала катедру Хигијене (1866. године). — У Великој и Учитељској Школи (и мушкој и женској), у Богословији као и у Војној Академи.ји учи се данас Хигијена као обвезан предмет. Прелазећи на Лекарско Другатво, говори о услугама гато их је учинило српском подмлатку. Нарочито истиче женска добротворна другатва и гимнастичка удружења као веома позвана за заступнике народне Хигијене, а тиме и за заступнике школске хигијене. ИстичуКи досадашњи рад и циљеве Друштва за чување и неговање народног здравља и Друштва против алкохола, прелази на стање школске хигијене у угарских Срба, у Восни и Херцеговини, у Црној Гори и Маћедонији. На крају предлаже заједницу свих удружења која утичу или могу утицати на народно здравље, да се скупе у једно коло са циљем: радити предано и заједнички за опште народно благо. П.ошто је ово предавање држано пред туђинима који наш народ познају или врло мало или нимало, — није замерити што није и детаљније урађено; али да је оно писано за нас Србе, могли бисмо очекивати више пресуђивања и шире разраде, јер је покупљено већ прилично грађе за овакав рад, нарочпто Министарство Просвете могло би понудити довсљно и веома занимљивих података. С правом очекујемо од г. Д-ра Ненадовића да овај извештај разграна, да га попуни новим и објављеним и необјављеним подацима, како бисмо од позваног стручњака имали у свој опширности преглед физичког развитка школске омладине и школске хигијене у Срба. — Р-

* Музичка Школа у Београду приредила јеГученички испитни концерат 24. пр. месеца. По лепоти извођења највише су се истакле ове тачке из програма: Дванаеста рапсодија (Ф. Лист), Карневал (Шуман), Легенда (Вјењавски) и Сарпсс1о (Менделсон). * Српско просветно-привредно друштво „Српска Зора" у Дубровнику регаила је да у најкраћем времену покрене лист за народ који ће служити циљевима овога вредног друштва. Већ се спрема и биће за кратко време готов друштвени календар „Српска Зора." * „Словенска Беседа" у Њу-Јорку основала је за.једничку словенску читаоницу и књижницу, а доцније ће основати канцеларију за новинарске извештаје о Словенима у Јевропв и Америци, а отпочеће и низ предавања о словенској историји и култури. * Из „Народнога Здравља" засебно је одштампана популарна књижица Д-ра Д. Г. Поповића „Неговање болесника." Цена је 0-20 дин. —

* У Паризу је почео излазити нов лист „I/ ишоп (кпи&еппе" (Подунавеки Савез) као орган удружења српске, бугарске и румунске омладине. Лист је орган „Савеза омладине подунавских земаља." Савезујециљ: потпомагати пријатељског зближења ова три народа; заједнички рад у будућности; арбитража за супротно интересе; ширење идеје о царинском савезу и политичком споразуму српско-бугарско-румунском. * Приказујући, у јунском броју „Бглгарске Сбирке," бугарски превод „Православног црквеног права" Д-ра Никодима Милаша, пише реоерент С. С. Бопчев: „Прекрасно, капитално и пространо дело епископа Никодима Милаша о православном црквеном праву изашло је и на бугарском језику. Овај је рад ученога владике далматинског најпотпунији руковођ за предмет. Написан је сисгематски, научно-догматички, према предметној литератури и са многобројним упутима на изворе. Може се рећи да за православно црквено право нема потпунијег ни бољег дела." * У истом броју приказан је и „Живот", збирка приповедака Сима Матавуља. „Матавуљ је а — вели се ту — „један од највиђенијих српских белетрисга и новелиста. У својим радовима највигае износи народни живот и проучава му различне стране. Последња му збирка приповедака с правом носи име „Живот". Желимо да ове кратке приповетке обрате на се и пажњу наших преводилаца." * Другатво „Гад" (Гума) почело је издавати сво.ју „Народну Библиотеку." У првом је свеску „Говор д-ра Николе Ђурђевића на великом збору српске народне радикалне сгранке у Окучанима 20. септембра 1903. године." * У издању књижарнице Светислава Б. Цвијановића (Београд) штампане су музичке „Скице" С. К. Хрисгића. Има их шест: 1. Мелодија, 2. Јесен, 3. Оријенталска Мелодија, 4. Успаванка, 5. Аријета, и 6. Песма без. Издање је за гласовир и веома угледно. Цена је 2'50 динара. Штампане су у Бечкој музичарској штампарији ЈосиФа Еберла. * Свештеник ТеоФило Стевановић штампао је књижицу „Може ли се свештенику одузети свештенство?" Књижица је у 8°, а има 48 страна. * Инжињерски потпуковник Стеван Илић написао је и дао у продају свој стручњачки рад „ Извиђењс земљишта, крокирање и мерење барометром." Штампа Ч. Стевановића. Књига је у 8°, има 102 стране. * „У подне" натпис је драмској сцени из дечјега живота, коју је написао Михаило Сретеновић. Књижица је у 8", пма 16 страна, а цена је 0*10 дин. * Гисто Т. Пророковић—Невесињац гатампао је у штампарији Андре Јовановића (Београд) свој реФерат „Најновија књига г. Б. Никагаиновића." Књига је у 8°, има 15 страна, а цена је 0*10 дин. * У Државној Штампарији одгатампано је треће издање уџбеника „Примери књижевности и језика старога и срнско-словенскога" од Ст. Новаковића. Цена је 5 динара. * Према предлогу кон®еренције наставника философског Факултета Велике Школе расписани су за Видов-данску награду 1905. г. ови темати: 1. Устанички покугааји ослобођења Босне и Херцеговине и босанско интервенисање у Србији 1804. —1809. године, и 2. Оставо српске властеле у Дубровнику од 1389. па даље. — Видов-данску награду расписује Београдска Општина, а такмаче се само ученици историјско -Филолошког одсека Велике Школе у Бсограду. Прва је награда 400 а друга 200 динара. —