Nova iskra

— 225 —

Број 8.

Београд, авгуета 1904.

Год. VI.

„Нова Искра" излази сваког меседа. Цена: на годину 16, пб год. 8, четирт год. 4 динара; ван Србије: на год. 10 Фор. или 20 динара у злату. Претнлата и све што се тиче а.дминистрације шаље се Р. Ј. ОдавиКу, власнику и уреднику „Нове Искре", Канетап-Мишипа улица, бр. 8. 1 Рукониси се ие враћају; накнадно тражеље ноЈединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откунну цену. —

Трубач Дука (У(з „ЈТрича једнога ргдова")

а ее и еада ирло често еећам мадога Луке

Са евим јасно стоји преда мном његова појава, нежна слика младића од 23 године са свежим и од сунда јако нагорелим лидем, са плавом кратко ошишаном косом онако „по војнички" и великим мрким очима, у којима се увек оглсдала нека притајена стидљива радост која као да није имала смелоети да изиђе из свога скровишта. Знам га још из раније кад је код нас служио. Благ, тих и миран као јагње, а чистунац као девојка. Није тај знао да се наљути, још мање да попсује што гадно и ружно. А вредан је био као мрав; на њ си се могао поуздати у но5и као и на дану. Ако пође кудгод, он се, онако мали, још више погне у напред, смањи се за половину и од целе прилике видига само ноге, како журно промичу једна поред друге. Нарочито је стоку умео пазити. За њега је она била неки нови, само њему познати свет, с којим је он разговарао; с њоме се као дете какво радовао и бивао тако исто тужан и жалостан, ако код ње штогод не би било на своме месту. Пошљи га за стоком и онда певај. У вече је све као што треба: и коњи отимарени и назобљени, и краве помужене и у својој одаји, и овце нахрањене, и тор пометен.

Такав је био у сваком послу; таква га затекох и у војсци. Остао је онако исто тих и скроман, повучен и више за себе, па ипак у целој чети не беше војника кога бисмо више волели и оФицири и војници. Видех га у старом и похабаном, за њега сувивЈо широком копорану, са тако исто гаироким и излизаним чакширама, у којима се потпуно губио и ход му био нешто тромији, спорији... „Без мере, знаш већ!..." рече ми, здравећи се са мном. Али му румен намах изби на опаљене образе и очи погледаше несмело и стидљиво у страну. Хтео је, разуме се, да се оправда, и ако смо сви ми носили онда неке ужасно широке копоране и у њима изгледали као они имитовани војници, на којима смо изводили борбу ножем Бејаху настале ужасне врућине. Жега је отпочињала рано из јутра, са самим сунчевим рођајем, без онога поступнога прелаза прохладне јутарње ладовине у жарки и загушљиви дан. Бива да по вас дуги летњи дан не пирне ни најслабији поветарац; оштра зрака сунчева упрла сву своју јачину и, куд год се окренеш, изгледа као да је све у великом пламеном мору. Ваздух миран, некретљив, и сам пун ватре, загушљив до неиздржљивости; јара сунчева шиба усијаним пламеном и докле год око може допрети игра и трепери пред њим. Земља сасугаена, испуцала и тврда као кост; трава престала да расте, пожугела и сва