Nova iskra

— 263 —

пмену

Џикић

капетаиа и о његовој смрти

Грађа је за Милићевић и

увени оснивалац Делиграда Жика капетан, који је јуначки и војевао и погинуо за време прве четири године Карађорђева устанка, много је задужио свој род. На жалост данас се врло мало зна о том храбром Орбину. његову биограФију врло оскудна. Г. М. Ђ. у „Кнежевини Србији" и у „Поменику"

казао Је о њему оно, што се могло имати према ^записима наших мемоариста из прошлог столећа. Г. Андра Гавриловић у својој књижици : „Црте из исгорије ослобођења Србије" (стр. 93 — 101) расправљао је о имену Жике капетана и о години смрти његове. Ту је он прибрао све оно, што се зна о имену Жикином и исправио годину смрти његове. Поменуо је различите називе, који су везани за презиме овога Јунака. Једни га зову Жика (Јокић у својем причању о догађајима и људима из првог српског устанка. Споменик Срп. Краљ. Академије. Књ. XIV); други ЖигиК (Доситије Обрадовић, у надгробном говору Петру Новаковићу Чардаклији, који је штампан у Летопису Митице Српске, књ. 25. стр. 84); трећи га зову ЖикиА каиетан (Исидор Стојановић у Гласнику Срб. Оловености, III. сграна 154 до 156 и 0. Милутиновић „Оербианка" II. стр, 1.)> четврти га назва каиетан Џикавац (А. Протић у својој „повесници"). Називају га још и ЂикиЛ (прота М. Ненадовић у мемоарима, стр. 8. издање 1893) Вата Љка у својој „Историји Орпскога Устанка" назива га ЏикиЖ (стр. 4, 59 и 197). Његово име није нико споменуо до Бата Лака на поменутим местима и назива га Велчо (стр. 4) и Влчо (стр. 59 и 197). На ово г. А. Гавриловић вели да није исто: „У првом случају би оно било Вељко а у другом Вуча". Завршујући о имену и презимену Жике капетана

Гавриловић вели: „Оснивалац се Делиграда звао Вељко (Вучо ЏикиЛ (ЖикиК)." Оснивалац Далиграда „Жика капетан" дошао је у Београд из Македоније из Дабра, како вели Бата Дака у својој „Историји Српскога Устанка" из села Маврова. То је усвојио и г. Отојан Новаковић (Васкрс државе српске, стр. 24.) Из Маврова дошао је у Београд пре 1785 године заједно с браћом. У Београду држао је механу и много ситне стоке. Тако је остао све до пред крај 1787 године. У новембру месецу (15.) завере се аустријским војним властима у Вемуну: Јован НоваковиК Чардаклцја, Живан МиленковиА, Радич Петровић и некакав поп (мислим Никола РадомировиК ) да отворе каније београдске и тако да пусте аусгријску војску у Београд. Међу овима завереним прота М. Ненадовић вели да је био и ЂикиА. У време рата 1788 до 1790 помиње се некакав Вучко ЧикиК (С81к1с11), као потпоручник (Глас Срп. Краљ. Акад. БХУШ, стр. 151.) а исто тако помиње се некакав УозЈсо (ЈзГЈсгсћ и на другом једном месту, да се јако одликовао у рату, Овај Уозко С811асћ неће бити нико други, него Вучко. На једном атестату, у коме се истичу заслуге Петра Новаковића Чардаклије и брата му Јована а који је потписао у Јакову 19 августа 1799 године Хаџић леитенант српског Фрајкора, спомиње се, да су браћа Чикићева Јован и Илија послали неко писмо у Албанију и то 1785 године јуна месеца. Да су Јован и Илија то писмо заиста послали тврди и сам капетан српског Фрајкора ЧикиК а такође и Радич Петровип. Штета само што је капетан Чикић написао само своје презиме, а не и име. Али ја мислим да је то Вучко ЧикиА. Кад је у време устанка прешао у Србију капетан Петар Новаковић Чардаклија, капетан Ђорђе Симић, ка-

Сављи Бесмртнога вожда ?\арађорђа &ружје сбешШено, бенчано са слабом ! С какбијем босшоргом Шебе данас биђу, }(ак6а ли ми чубсшба душу пошресују ЛлачуЋи ше слабим, с уздисањем гледам Ј{ад ми на ум дођу шбоја дела сшрашна; Ј{ад си у рукама божда и бишези }{ооз полкобе гусше ЈЛирана љуцкога Сијебала сшрашно и крбљу се мила ЈГодижући Српсшбо, круну му ишшуЋи. ЈПи си бласшбобала на рабнинам бојним; ЈТред Шобом је Сшамбол, бич народах, дрхша; Од шбојега збека и моЋна удара Јнресла се је луна премрска планеша; ЈЛи сбешико наша од српског шриумсра Јјечно ћеш ми биши знаком спомињаља Јјеликијех дјелах Оца ошечесшба; Ја ћу шебе храниш како кишу прбу Од небехлог бјенца рода избабника. ЈТ. Л-