Nova iskra

— 319 —

док та иетрага траје, сенка његове црне судбине приииче се еве ближе, и бива све већа, све тамнија и ужаенија, и ми њено лагано и ћутљиво помицање пратимо у онаком истом узбуђењу као и оно нриближавање смрти у Метерлинковој „Незваној Гогаћи..." А сада да видите, како је к од Стерије у Његов Симеон није жртва никаквог ®атума. Он се срета, исгина, са Вулмом, а не зна ди му је то мати, али то је једна од оних случајности какве често налазимо у позоришним комадима, нарочито у комедијама. Симеон и Вулма бачени су у једну водвиљску ситуацију, — ништа више. Пошто су сс један пут срели, њих се двоје узимају само стога што су се једно у друго заљубили, и то „самртно^' Стерија иије умео да подражава лепој уздржљивжгп Софокловој: читава три чина он употребљује на то да у пуну светлост етави љубав Симеона и Зулме, и да нам објасни како је та љубав силна... И наравно, што ее Симеон и Зулма већма воле, то и њихов грешни брак све више изгледа њихово властито дело, и, следствено, она несрећа која их због тог брака сналази, — све мање трагична, еве мање вредна нашег жаљењај, У Сгеријиној трагедији, родооскрвнење остаје без извине, и ако је случајно^. Симеон и Зулма толико еу се волели пре брака, да нам се чини да би они били кадри узети се, и да су знали за свој прави однос... И птто је најгоре, сав интерес Стеријине трагедије остаје уередсређен у тој њиховој неприродној љубави. Да .је њихова брачна веза грешна, Симеон и Зулма дознају тек при крају комада, и то на пречац; после чега се, опет на пречац, обоје убијају., Све је то збијено у цигло две сцене. Међутим, о томе како се Симеои и Зулма воле, а не могу да се узму, — о томе се говори кроз неколико целих чинова... Зулма је царица, а Симеон само један симпатичан пробисвет. Она је мухамеданка. а он хришћанин, — и врх свега још, она је најмање седамнаест година старија од њега. И сада сиромах Стерија петља и удегаава кроз целу своју трагедију да се они ипак узму У Одиста је чудновато, да он није осетио да нас њихова љубавна историја не може ни часа интересовати, па ма како била романтичио представљена. Нагаи најприроднији осећаји не донугатају нам да их посматрамо у односу љубавника, а јога мање да желимо њихово ступање у брак. И како опда да нас интересује та љубавна историја која нам, чим мало прикупимо на њу пажњу, мора изгледати одвратна. У кратко, интерес својс трагедије Стерија је ставио тамо где га баш никако није смео ставити.^Оно што је по могућству требало прећутати, он је развио толико да то изгледа главна етвар. Да би се разумело какав се монетрум од трагедије услед тога добио, треба замислити једну трагедију о Ромеу и Јулији, где би Јулија била Ромеова мати... \Да ли после овога треба помињати јога и грубу невероватноет и детињасту Фантастичност „Находа Симеона"? Та се трагедија дегаава у једном мухамеданском граду. Зулма је удовица једног Султана, који је, изгледа, био моиогам. После његове смрти, њу изводе из харема и носађују право на престо. Кад се зна ноложај жене у мухамеданском свету, ово је саевим достојно веровања. Опда наилази Симеон, један млад искугаеиик из Хилендара, и тај каурин добија Зулму за жену, и ностаје Султан у њеној држави. Лале и везири мало су и протестовали, али их је убрзо утигаао неки Омар. ^.игаен сваких верских и националних предрасуда, Омар налази да нема ничег неприродног и иеприличног у томе гато ће један ђак из хригаћаиског манастира еести иа иресто Једног

Султана. И да би нам његов либерализам изгледао вероватнији, Стерија се лепо сетио да, по занимању, Омар буде један дервига! 0. Ј.

* Изложбени Одбор Великогаколеке Омладине обраћа се југословенским књижевницима овим прогласом: Успех, постигнут етварањем Прве Југоеловенеке Уметничке Изложбе у Веограду, није само оснажио за даљу борбу досадагање апостоле идеје југословенског зближења на културном пољу. него је нрибавио још већи број приврженпка тој идеји, који су вољни и сами да уђу у ред бораца на овом пољу. Сакупљени југословенски уметници и књижевници приликом отварања Прве Југословенеке Уметничке Изложбе у Београду састали су се на братеки договор и на предлог хрватских књижевиика одлучили: 1. Да се известан број уметничких дола, која се налазе изложена на изложби, реиродукује и умножи, а затим у виду Алманаха изда. 2. Да у Алманах уђу још и радови југословенеких књижевиика, нисани на матерњем језику дотичних књижевнина. В. Да такви Алманаси буду припремани нриликом еваке приређене уметничке изложбе и издавани од стране оног централног одбора у чијем се културном центру и изложба одржала буде. 4. Да ее досадашњи изложбени Одбори у појединим југословенским центрима прогласе за перманентне и да приме на себе и дужност сређивања књижевног дела Алманаха. 5. Да у том циљу сваки ностојећи одбор састави по један локални литерарни суд (јигу), који ће имати оценити нриспеле књижевне радове за Алманах: а књижевни радови које тај суд буде приеразмерио одређеиом му простору, улазе без икаквих даљих оцепа у Алманах. 6. Да овогодишњи Алмапах носи наслов: Први Југословенски Алманах у саомен арославе стогодишњице сраског устанка, а да се изда у Веограду. Изложбени Одбор Великошколске Омладине у Веограду прихватио је ову одлуку г. г. књижевиика и уметника у седници од 15/28. септембра ове године, и част му је позвати г. г. књижевнике, молећи их да слањем својих радова дотичним одборима у Веограду, Софији , Загребу и Љубљани, припомогну гаирењу и јачању спасоносне идеје културног уједињења Југословена и тиме омогуће издавање Првог Југословеиског Алманаха у замишљеном облику. Рок пријаве и слања радова локалним одборима јесте 1 ./14. децембар а рок слања деФинитивно нримљених књижевних радова централном одбору у Београду јеете 15./28. децомбар 1904. године. * Од 5. сентембра до 5. октобра, колико је трајала Прва Југоеловенска Изложба, било је продато улазница: од 1-ог динара — 857, од пола динара, — 8.300, од 0-20 дин. — 1205. Свега 10.862. Каталога је иродато 2.500, Благајна је примила свега 6.498 динара * Француски правнички часонис „БаВеуие ^6п6га1е<1и <1ш1, <1е 1а 1^181аИоп е! с1е 1а јигивргиЛепсе" објавио је у току ове године нревод члана г. Ж. М. Перића, ироФ. Вел. Школе, „Уставни владалац". Овај чланак штампан је прво насрпскомјезику у „Гласуправа, судства иадминиетрације". * ПроФ. К. Миленовић јавља да своју нриправу дела Ивана Мажураннћа „ Смрт Смаил-аге ЧенгИћа" (у издању књижаре В. Валожића) иродаје у место досадагање цене од 1 динара за 0'60 дин. (стан: Теразије бр. 24). —