Nova iskra

Тргох ее и отворих очи. Невесела зора иозне јесени убадивала је кроз мразом извезена окна своју магловиту, тамноснву светлост; нреда мном је опет, у свој својој страхоти, зјапила тешка, аеразумљнва загонетка тако званога живота. Беше ми жао сна: у њему сам бар њу видео; овако сам Бог зна када ћемо се онет видети, било у сну или на јави. В. Ј. Рајиј^, Зимња влегија Умрла је наша љубав продветала под јесењим сунцем, умрла као бледе јесење љубичиде. Охладнело је наше сунце, изгубило се у магли наших пусгих, једноликих дана. Пусто, заогрнуто белим покровом почива место наших невиних састанака. Оледила се широка река, претворила се у смрзнут пут судбине. Ветар јеца кроз врбове гране окићене снегом и леденицама, клизи низ лед и цвили преко снежних поља елегију наше умрле љубави. Одбегли вивци. Изумро живот. Умрла наша љубав. Још једно јато чавки лети кроз мртав дан. Дрнина њихова пара снежну пустињу. Чавко лете више места наших певиних састанака лете више моје главе, гачу и певају језовите посмртне песме. Дошао сам на место наших састанака, на тле где су падале наше заједничке сузе, где је грејало сунце иаших лепих јесењих дана. Дошао сам да нађем стару срећу, да старом топлином растопим замрзнуте сузе. Заман. Жраз стеже и на месту наших невиних састанака. Како ли је тек теби, нежна душо, у мраку, у једноликој пустари наших дана?... Чавке се јате више моје главе. Осећам хлад њихових крила. Разумем њихове језовите песме. Ветар јеца кроз врбове гране н цвили преко снежних поља елегију наше љубави... Умрла је наша љубав процветала под јесењим сунцем, умрла као бледе јесење љубичице. Охладнело је наше сунце, нзгубило се у магли наших пустих, једноликих дана. М. М. Ус^о^овиђ.

Ж и в о т Кроз ноћ мрачну и густу јури воз. Оилно дахће огњеним грудма и дахћући пушта варнице, а оне, живе и једре, појуре свом снагом у пустош и мрак. Гомилају се, сустижу, гоне и престижу те ватрене пчелице нод мрачном таваницом мркога дима. Неке су блиставе и сјајне толико, да светле као сунце међ својим другама; друге су нежне и бледе као сенке. И једне и друге и све скупа ,јуре вратоломно, грабе простор, троше снагу и ватру своју, како ће их пре нестати у мраку и хладноћи. Али оне лете; лете и губе се... А вечите светлице, горе на небесном своду, посматрају их и жмиркају осмојку.јући се... Ст. С. м. Чаеовмик Сћ. ВаиаеШге Кинезн гледају сат по оку мачјем. Једног дана некн мисионар, шетајућн по предграђу Нанкина, примети да је заборавио часовиик, те за-пита једног малишана: колико је сатн ? У ночетку се устезаше мангупчић Нобеског Царства а после рече: „Одмах ћу вам казати." После неколико тренутака дотрча, држећи у рукама грдну мачку, гледајући јој право у зеницу, и роче без устезања: „Још није подпе." Тако је у истини и било. Што се пак мене тиче, кад се нагнем ка лепој Фелинн, као што су је тачно назвали, која чини част својој секти, понос мога срца, мирис мој душе, било у дан, било у ноћ, било у потпуној светлости, или непробојној помрчини, у дну тих обожаваних очију — ја видим увек јасно сат, свечани, велики као простор, боз поделе минута и секунада — видим сат непокретни, који није означен бројевима, а лак ј.е као уздах и брз као поглед. А ако би ме какав наметљивац узнемирио док мој поглед почива на сунчанику, ако би ми какав непоштени и нетолерантни геније, какав демон у повреме рекао: „Шта гледаш тако иажљиво? Шта тражиш у очима тога створења? Видиш ли беспослени и самртни час?" Ја бих одговорио без устезања: „Збиља, видим сат; а тај је вечност!" Зар не, госпођо, ево доиста заслужна мадригала, емФатична као и сами што сте! Збиља, имао сам толико задовољства, да навезем ово дрско удварање, али вам ншнта нећу тражити у замену. С Француског цревела А.