Nova iskra

— 122 —

На врх виса пурпурнога сјаја, Пуно ј' пусте лажне славе брала, Сад већ нема за њим уздисаја. Многи даше крв и добро своје, А он горко захвалити знаде — А, гле, опет једна звезда, што је Сјала, сјала, а сад доле паде! Та је звезда господскога слуге, Трепетлица престолскога виса, Ни за њиме нема данас туге, Где ће народ оплакати лиса ! Још се и сад многа чела зноје... Да-л ће други да залечи јаде? А, гле опет једна звезда, што је Сјала, сјала, а сад доле паде! Био ј' богат, срца племенога, Златне речи, милостиве руке, Био дика, понос рода свога, 14 обрана сиротиње пуке, Око њега плачна лица стоје, Ко ће сузе да отаре саде? — А, гле, опет једна звезда, што је Сјала, сјала, а сад доле паде! 'Гону звезде сила и царева! Чувај, сине, чисте своје груди! Пуно ј', синко, међ' звездама плева, Ретка ј' душа, што с' о правди труди. Не отимљи с' из присене своје, Да са сјајем не сабереш јаде Шта су сјаји? — Ено звезда, што је Сјала, сјала, а сад доле паде! >: " Некада се мислило, да су ове појаве чисто физичко, јер се сматраху као ваздушне појаве; међутим, иопгго по иовијим испитивањима, ове појаве пису из земљине атмоСФере, већ из супчапог система, то ћемо и о њима роћи најважније. Метеорити се могу поделити у две класо: На гвоздене метеорите (сидерите) и камене метеорите. У првој су класи: гвоздени метеорити (сидорити) који су готово од самог чистог гвожђа у комо само имају нримосе никла и фосфора. Пошто се на зомљи сасвим чисто гвожђе нигде не налази, морамо закључити, да оно гвожђе, којо се сасвим чисто пашло, на површју земљином као у Мексици и Сибиру, и то у комадима који су више хиљада килограма тешки, мора долазити од сидерита. Ови комади гвожђа имају обичио 90"/ о гвожђа, а остатак 10°/ о представља: никл, кобалт, фосфор , сумпор, кром и њихове везе. У упоређоњу са каменитим мотеоритима, може се рсћи да су сидерити веома ротка нојава. Друга класа, камеии метеорити, имају махом сиво или сиво-црвену боју, па чосто и упрскана зрна и цриу кору, која нодсећа на послодицу топл,ења, па има и утиске облога облика а иокадшто и само метеорско гвожђс. Минерале, који се у каменим метеорима налазе, находимо и у нашем камењу, као базалт, оливан, аугит, а неки ее нису на нашој земљи још иашли. Нови елементи нису нађени у мотеорском камењу. У целој васиоии налази се исга материја.

Метеорити су нам помогли да потврдимо мишљењо, да је потпуна истина оно чему нас спектрална апализа учи, т. ј.: Нста материја налази се разастрта у целој васиони, јер су метеорити једина небеска тела која су нашем исиитивању аристуина и која имају исте елементе, које ми на земљи палазимо, иа их на сунцу и осталим небеским телима морамо замислити. Од почетка 19. вока прииотило се, да се озвоздиие у извеспе дане у години јављају у све гушћим ројевима. Први нут јо посматран новембарски рој 1799. годиие, када је појава била иеобично леиа и то на целој северној поли земљине лопте: у Европи и Аморици, од екватора па до Гренланда на више. НитђоШ и Вопр1ап(1 посматраху у Соташ, иа прибрежју Веиецуеле, како су четири сахата падале звезде заједио са ватреним лонтама, да готово нијо било места иа небу одакле нијо сипала ова ватрена киша, и одакле није излетало тисућама звезда падалица. Па да се запитамо: откуда долазе ове озвездине? Опе јамачно не представљају камоње које је, као што јс Аристотело мислио, јаким ветровима у вис са земљо бачено, на се отуда завитлано онот на зомљу враћа. У нашој атмосФери метеорити не могу постати, јер ми знамо да је она све то ређа што со у вис иењомо. Метеорити не могу долазити ии из вулкаиа на пашој зомљи, јер немамо основа, по којима бисмо могли замислити силу, која би била у стању да до иа 100 па и иа 200 километара баца камење од земље — јер ни код једнога вулкана нијо тако што опажено. Метеоритн не долазе ни са месеца. Како постају метеорити На пнтање: одакле долазе метеорити ? одговори први Сћ1а<1ш, велики акустичар, 1794. године, кратким одговором: „Метеорити долазе из космичкога простора. Они су дакле космичка тела". СћМш воли (БЈз^еше^ стр. 269): У свету има много малих маса, које привлака гони да описују разне путање по овомо космичком простору, и кад ово масе дођу у близину паше земље, онда]их она, по закону гравитације, себи иривлачи и тада оно падају иа њу. Дошав пак у СФеру привлаке наше земље и идући кроз нашу атмосФеру, метоорити со, од трења кроз ваздух, загреју, зажаре на можда достижу и до болог усијања. При своме кретању, а због воликог убрзања у иашој атмосФери, метеорит збија и ваздух прод собом тако, да овај ваздух може доиокле, веома згуснут, да со упресује и у иоре метеорита. Услед овога трења може метоорит или да се најпосле заустави или да експлодира и да со расирсно, и онда пада на земљу. Да ли грмљавина или тутањ долазе од експлозије ватрене лопте или од наглог улетања ваздуха у његово празнине, о томо још писмо пачисто. Осим свега поменутога, од интереса је, што већ иа нрви поглед иада у очи, сличиост измођу озвездина и комета. — Вато и јесте постављеио питање: да случајно