Nova iskra

— 102 —

п,

[.рирода ]е очи свела, Изнад свега покој влада; Почивају даљна села, Мир се шири изнад града. Ноћ расула густе власи, Са смрћу се живот мири; Сјај кандила небо краси, Спокојство се земљом шири. На Истоку још не руди, Нит што квари снове мирне; Пољанама ветрић блуди, Лист и травку овлаш дирне, Потом друго место бира Да од себе даде јава; На цвеће се роса збира, У даљини шума спава.

Опустели људски пути И прелите њиве златом ; На гранчици славуј ћути, Поток бежи са шапатом. Спи у тами гора црна, Нечује се шумор грања; Спава стадо, јелен, срна, Крвожедно зкере сања. И без силе и без власти, Спе силници света цела; Почивају људске страсти, Почивају мисли, дела. Одмара се злоба сама, Мржња, пакост — живот спана; На Истоку трне тама Номаља се зора плава. —

Надимљу се надом груди, Догађа се света тајна; Из поноћне мртве сгуди Просјајкује зора сјајна. Радује се Божје стадо, То је тренут светог јава: Спас, који је за нас страд'о, Сад из мртвих васкрсава!...

М. П.

$ а ЈДН к * ЈЗељко с нарочктнм погледом на народну појезкју о н>ему ОД СР. *Ј. ст. (НАОТАВАК)

б. ј I оеадањи подаци дају иам већ довољио јасну слику * ' о Вељку као јунаку. Њу ћомо допунити још иодацима из Вељкова живота, подацима који показују какав јо Вељко био као човек, износећи их и по биограФијама и по народној појезији. Ти подаци не само игго не потамњују јуначку славу Вељкову него, напротив, помажу да она буде узвишенија и величанственија. Они нам у сваком погледу износе на видик Вељка као правога витеза, каквих је мало било и у оно старо доба, кад је витештво цветало. 1. Вељко се родио у Црној Реци, у селу Аеновцу, око 1780. године, од имућна оца Петра и мајке Петрије. Као дечак чувао је у оца овце, па је .још тада иоказивао

своју живу и смеопу природу. Кад Видински Пазвапџија уиаде с војском у Црпу Реку, то попали и похара Леновац и многа сола, Вољко остави кућу и оде у службу у Видии, одакле посло неког времена прође у Пожаревац, где се најми у службу као кувар код турског старешине. Одатле се наскоро одмотне у хајдуке. 0 узроку његова богства у хајдуке прича Вук ово: „Пошто и ту проведе неко вријемо, задоцни се на васкрсеније играјући с момчадма у колу, те своме госнодару не зготови на вријеме вечере, зато га господар иоћера да бије, а он утече, и отиде у ајдуке к Станоју Главашу..." 0 овом бегству Вељкову у хајдуко има и друга версија, о којој ће доцније бити помена.