Nova iskra

— 185 —

који је ие само најлепши украс и меридо свакога друштва, ио и њогова слика у будућиости. Не могу рећи све, али велики део наших Београдских удавача, с обзиром на сирему и васпитање гато су добиле по својим кућама и школи, представља добар девојачки кадар. Ја зиам да и оне у тим годинама имају већих или мањих мана и недостатака, али све те њихове мане и недостатци, како се бар мени чини, такве су природе да се могу коренито лечити.

/ 1 , , / ■

Јужњачки вр^

А има их и таквих, и те су најмногобројније, о свему томе и не водо рачуна, које, ако им што случајнК^"^"с'3 падне руку да читају — читају; ако знају нешто мало да свирају — свирају без великих претензија; које, по оној урођеној кокетности женској, чији се трагови виде и код најскромнијих дево.јака, воле да се намештају, воле помодне ствари, воле лаке, површпе разговоре, јер за какве дубље и нису и неће да су. И те су најприродније и највише личе обичном типу девојачком; јер чим девојка евесно и с иредумшпљајем може да одређује понашање своје и да га мења с обзиром на другатво и на разне средине које иоходи, она се све вигае, и то својевољно, удаљује од природности и у покретима и у мислима, а што је међутим једна од најлепгаих одлика у природи сваке девојке, и све се више

дошло томе време, обезбеде себи што бољи избор, раде иа томе, да се прочују како се оне, у вигаим смеровима, нарочиго старају да се духовио усаврше, како се баве литературом и уметногаћу, како радо читају не само којекакве лаке, повргане сгвари, приче и иесме, но и много дубље, сматрајући дискусију за своје поље победа. Те дакле радо дискутују, и оно што се од прастарих времена подразумевало под речју девојачка скромност, није њихова врлииа.

М. К. Црнчић Подлежне другатву и друштвеним конвенцијопалностима, од којих, као што је познато, воћина лежи на лажи, и оне, пошто већ тада свака од њих у опхођењу с другатвом и понашању унесе и свога личнога, трудо се свака иа свој начин, да се што вигае истакну међ осталим. Многе од њих из сазнања, а многе инстиктивно, знајући да какве ванредне интелектуалне особине, да какви велики умнп таленти и генијалност иису они основни принципи на којима почива женско биће, да нису најкарактеристичнији знаци онога етд тегШсћеп, и не старају се много да се у томе погледу развију, ио се једино труде да се истакну својим лепим, скромним држањем и понагаањем без икаквих ашектација. Многе опет, не знајући то, а све у циљу да привуку гато већу пажњу младића на себе, да, кад буде