Nova iskra

Где има комараца, миоги иале омаи да их растерају. Еомарци, истина, беже од омана, али чим нестане дима, њима ненријатног, они се опет нраЦју. Исто дејство, као и оман, има и иаљење прашка нротив инсеката (бухаћ). Поузданије се можемо сачувати, ако имамо иарочите прозоре за летње дане, који су, место стаклетом, застрти ситиом мрежом од жица (комарником). Такве металне мреже пропуштају у довољној мери приступ чистог и свожег ваздуха, а задржавају комарце и друге инсекте да у собе не улазе. Они који иоћивају у пољу требало би да имају мале шаторе од такве мреже. За шаторо може се употребити комарник од тканине (тула). Радници, који ноћу у пољу раде, где влада наступна грозница, треба да со покрију комарником (од танке тканине) или обичним велом. Вео треба да покрива главу и трун до колена; на ногама треба сваки радник да има обућу. У Италији, где се од више година комарник против комараца употребљује, смањило се знатио оболевање становника од наступне грозницо. Ко је последњих година путовао но Италији, долином Тибра или занадном обалом, могао је на многим кућама и станицама жолезничким видети прозоре и врата са комарником, и становници тих кућа ие могу да се нахвале благодетима комарника, који их је снасао не само комараца и грознице, већ и несносних муха. 3. Најзад, у трећем правцу се може сузбијати наступна грозница, ако се спречи јако множење комараца. Запитаће неко, зар је могућно спречити комарцима да се не множе или их чак сасвим истребити? Могућно је, али зато треба мало вшпе труда и мало већих материјалних жртава. Видели смо да се комарци легу и множе у плиткој устајаној води. Свакоме је познато, колико комараца има у ритовима и баруштинама. Ео јо имао прилико да се таквим местнма приближи, могао је видети густе ројеве од кома-

раца. Појединци, истина, не могу ништа учинити против овог великог непријатеља, али општине и држава могу брзо истребити све ројеве комараца. Потребно јо исушити баруштине и ритове, ископати канале, да вода из њих може лако отицати и да нигде не заста}е, па ће се тиме ие само истребити ројеви од комараца, већ ће се добити и добре зиратне земље, које ћо стоструко исплатити сав труд, који јо за тај рад утрошен. Но колика је тек добит у здрављу народном, које се опростило једног таког онаког непријатеља, као што је настунна грозница. Еад смо писали ову кратку поуку о наступној грозници био нам је циљ, да упознамо читаоце не само са овом нашом врло честом и распросграњеном болешћу, воћ да им покажемо и начин како се могу од ње сачувати. Имали смо у виду она бедна, испијена лица, која веома личе на јесење жуто лишће које иајслабији ветар обара са дрвета. Тако и ти болесници подлежу лако другим болестима, које би без великих тешкоћа преболели, да их наступна грозница није изнурила и ослабила. На жалост, таквих има доста у нашем народу и то баш највише у оним пределима, које је природа највећим изобиљем обдарила. Довољно је да поменемо богату Мачву и Посавину, моравску долину, а нарочито чачанску околину и т. д. Свугде у тим пределима, где би народ требало да је здрав и богат, јер му је плодна земља дала сваког изобиља, он мора да се бори са наступном грозницом, не знајући како да се помогне и опрости овог опасног непријатеља. Он губи децу своју у раној младости, младићи су кржљави, одрасли пре времена остаре и изумиру. Не мислимо да је наступна грозница једина болест која их сатире, али, без сумње, и она игра главну улогу у том паклеиом друштву са другим смртоносним болестима.

Две &ајкео1зе

к.

1 _ад кроз шуму сањалачку У дубоко вече газим, Твој стас, драга, нежни, вити, Увек поред себе спазим. Да л' твој бели вео видим? Ил' ће гвоје лице бити? Или сија месечина Кроз мрак измеђ' јела вити'? Да то нису сузе моје? Чујем како теку јаче. Ил' заиста моја драга Поред мене ходи, плаче.

а се песник ценит мора, Ове даме суд су дале : На ручак су мог генија И са њиме мене звале. Ах, чорба је красна била, Вина беше чиста, стара, И дивљачи без замерке, И зец беше вредан пара. 0 песништву поче говор После јела пуна сласти. Сит сам најзад свега био, Захвалих им на тој части. В.лад. Стамимирови^