Nova iskra

— 203 —

кретати око оклитшшше осе, да би се објаснила ирецесија еквинокције, довољно је било позвати се иа кретање односно осе Земљине. Овај систем Конерник је објавио у делу „Ве геуо1и !;Још1ји8 ог!лит соеквИит" (1543.) од којег је могао видети један нримерак тек на својој самртничкој иостељи. Оспова његова система је у овоме: Земља се окреће око своје осе од запа.та на исток; Супце је према њој непомично, а тако исто и звездано небо; Земља се окреће и око Суица, које је централно тело система. По све даљим иутањама окрећу се око Сунца и све друге планете. Оамо је Кеплер сматрао да .је положај Земљине осе према Оунцу постојан, па је, пошто није могао објаснити годишње сезоне, приписао Земљи још једно особито кретање око осе. За кретање планета око Сунца, као и Месеца око Земље, задржао је и оп епицикле, само их је упростио.

морала Земља вући за собом у своме годишњем кретању око Сунца за исто време за које Месец изврши једно своје кретање око Земље, као да је она непокретна (према њему), Ну Галилеј је 1610. открио четири Јупитерова месеца, па је видео, како их Јупитер на њиховим путањама вуче у своме кретању око Оунца. Тиме је Месец изгубио од своје самосталности и постао је иратиоцем Земљиним онако исто као што су и пратиоци Јупитерови. А тиме су и ове замерке одбачене. Тихо Брахе (1546. —1601.) Помињући Галилеја, као пионира Коперникову систему, ми смо по хронолошком реду мало прескочили један

Галилеј (1564.—-1642.) Коперникову систему чињени су многи приговори. Вило их је који су му замерали то, што је он тиме омаловажио Земљу и спустио је са опе висине коју она треба да има као центар света, па ју је уврстио у ред обичних планета. Друге су замерке биле више научне. Замерали су на пр. Копернику овако: „Па, кад би се Венера кретала око Сунца, она би онда морала показивати онаке исте мене као и Месец, а то нико не види." „Јесте, одговарао је Ко- Томисллв Кризман перник, Венера и треба да има тих мена и оне би се у ствари и виделе, кад би се нашло средство којим би се појачала оштрина нашега вида." То средство је и остварено проналаском дурбина, и Галилеј, управивши 1610. год. први пут дурбин на Венеру, одмах је видео мбне њене. Тиме је најјасније потврдио и претпоставке и сам Коперников систем. Није тако лако било одомаћити учење о обртању Земље око њене осовине. То њено обртање не види се непосредно, већ се до њега долази размишљањем и упоређењем у посматрању појава које га одају. Галилеј је својим дурбином посматрао пеге на Сунцу, видео је како се оне померају на Сунчеву котуру, ишчезавају на западној страни, па се после 14 дана опет појаве на супротној страни (источној). То је био очевидан зпак да се и Сунце окреће око своје осовине. Зашто то не би било и са Земљом чија је лопта знатно мања ? Ето тако је нестало и тих других приговора на Коперников систем. Трећи су приговори били доста јаки. Коперников систем испао је много простији од Птолемејева само за плаиете, али је био много сложенији за Месец. Њега је

Крај морске обале део астропомског рада. Сада се морамо вратити. Тај део испуњују радови Тихо Врахеа. Он је био највећи посматрач неба који је икада до сада постојао. Дански Краљ Фридрих II био му је уступио мало острвце Хуен, у околини Копенхагена, где је он подигао чувену опсерваторију, која се често зове Уранабург. Кроз 20 година, ту је Тихо извршио огроман број посматрања звезда, комета и планета. Његова планетска посматрања са своје прециозности послужила су Кеплеру да пронађе своје чувене законе. По смрти свога мецена, Краља Фридриха II, Тихо је пао у немилост, те је напустио своју отаџбину и дошао у Праг. Ту му је кроз неколико година Кеплер био ученик. Тихо је вршио своја посматрања голим оком, јер за његово доба дурбини још нису били пронађени. Ееилер (1571. —1630.) По Коперникову систему: планете описују у своме кретању око Сунца скоро кружне цутање, у чијем се центру налази Сунце. То је само приближно. Међу тим још нико није ударао на кружно кретање једнаком брзином.