Nova iskra

— 245 —

ЈЈеоград од по архквскпм кзворима напивао Тодор СтеФанови+1 Виловск!/

1?39

I. бично се мисли да су геапије, утврђења и шанчеви, који су јот постојали до предаје градова под Кнезом Михаилом, грађени за време Турака. Ово је мигаљење сасвим погрешно. Стамбол-капија и шанчеви, гато су везивали ову капију са Варош- и Видин-капијом, онако како смо их запамтили ми старији, остали су из доба аустријске окупације од 1717 —1739. год., а грађени су у оно доба када су Цесаревци на рушевинама старих турских утврђења подигли нов град и иова утврђења око варогаи Да ли је у најстарије доба на месту, на коме су доцније стајали Стамбол-капија и стари гаанчеви, било каквих каиија и утврђења око варогаи, не зна се тачно. Све оио што се зна о доба, када је Београд наизменце био час у византијским, час у мађарским рукама, није довољно да нам иредочи истинску слику тврђаве и вароши Веограда. Чак ни оно што знамо из времена Деспота Стевана Високог, па ни оно из познијег времена, када су Веоградом владали Мађари, није тако јасно, да бисмо могли с позитивношћу закључити, да је сем тврђаве (данашњег града) било још и нарочитих варошких утвр1>ења. У оно доба, судећи по сгарим, нонајвише непоузданим, а често пута чак и Фантастичним плановима и сликама, једва да су иодграђа, која су се налазила, ван зидова градских, сматрана као део града. Према томе, дакле, не да се ни замислити, да је изван рејона тврђаве било каквих утврђења. Изгледа да су тек Турци, који нод Сулејманом Великим 1521. освојигае Веоград, на ново утврдили град и да се тада тек ночела развијати варога око тврђаве онако како је знамо из описа разних путника из доба турскога, господства и из описа и планова, који су нам остали из доба прве опсаде Београда 1788. год. под кур®ирстом Максимилијаном Емаиујилом. Ђенерал Коста Протић, који је покугаао да иас упозна са прогалогаћу нагае престонице, позива се у свом позиатом делу „Одломци из историје Београда" на два плана из доба прве опсаде, који су приложени његовој књизи, а на којима се види какав је Београд тада отприликс могао изгледати. 1 ) Ирема овим плановима и описима, Београд је у оно време имао два засебна утврђења, која су била једно од другог одвојена. Прво је утврђење било то гато је сада град (бсМозв, СћаШаи, Саа1е11), који 1е обухватао оба она про-

стора, које ми данас зовемо „горњи и доњи град", а који су и онда, били одељени један од другог засебним зидом, а други је био одвојен град пред тврђавом, ко.ји се у виду иолукруга налазагае на нростору од Саве к Дунаву. Ова је линија, дакле, бпла већ и онда утврђена, а пред њом је било доле у низини на обалама Саве и Дунава по једно подграђе, у коме су живели Срби. Јевреји и странци Хригаћаии. Гребен висоравна нред њима био је чист и без икаквих зграда. Утврђења била су тада много слабија и ако су изгледала јача и страшнија, но што су била утврђен.а која су грађена доцније. Високи зидови и куле на ћошковима опасивали су оба града и варога.

§јК / 4* > ф ж 1г ' хдрј.ууј; Г дод

■ ' ■ *

- V

. ' :^§

....

Ш Ш

уН_ЈВ

I | С' ' \?А %

') Ориђинади оиих иланова налаае се у Народној Виблиотеци и у биОлиотеци главног ђенерадштаба. Сличиих планова има — ако се не варам — и у збирци г. Ђуре Вајферта у Веограду.

МОСТАРСКИ АГА

Варогака утврђења — која су сачињавала, предњу градску утврђену линију — обухватала су целу варога од Саве до Дунава и ишла су к Сави, почињући од самога града, у почетку низином савском и дуж обале ове реке, а после су се пењала иа висораван и ишла по свој прилици правцем на бившу Варош-капију, одавде даље на Стамбол-капију, на на Видин-капију, и сишав у дунавску равницу, делила су се у два крака, од којих је један ишао поред садашње ботаничке багате а други подаље пред овом, до на сами Дунав. Сва ова линија имала је вид полукруга и састављена је из испреламаних линија, које су се састављале једна с другом у виду исиадних и упадних углова или су имале између себе веће или мање Флеше. На овој линији било је пет капија за улазак у варош и то: на Сави Савска Каиија, на Дунаву Дунав-