Nova iskra

— 301 —

крају у коме се налази кућа Светомира Николајевића, Те иетс године грађена је и резиденција католичког и више ње Антулина кућа, била је онда новећа група владике, и то о његову трошку. Где је ова резиденција јавних грађевина, а међу овима најугледније: Језујитска била, није могуће дознати, јер о њој нема никаквих прицрква и школа, Францишкански манастир, Ку&а ко- бележака. Али је свакако морала бити тамо иегде око манданта и гувернера и Главна стража. Овим се згра- католичке Еатедрале. дама, на жалост, данас не може одредити место, јер Веома интересантне зграде биле су 11алата гуверих је и сам Спар у два своја нлана разио *ш забележио и јер се из познате Доксатове ; %4| „ексиликације" не може насигурно из- С" вести на ком су месту све ове грађе- тУДИИР . Шш Ниже Францишканског манастира "' ' у *&> а већ у данашњој Јалији, близу тада- ШШ ШКт^ ^' ■ -- - јг " ' * шње Темишварске или Вишњичке Еапије између бастиона Св. Есаверија и ба- -Ш јЛј^НГ |ИР стиона Св. Стевана, налазаше се црква ■ШШШШШШШ |ИИЦ ј| ш Тринитараца (Тгј лЛагхег) и њихов ма- ЈННнН ^Г^т жЗдл,. *% |У ' 2И» настир. Ови су манастири доцније зидани. Исирва као да су се Фратрови задовољавали са старим турским џамијама и кућама. На скоро, по освојењу Боограда, јавили су се најпре Језујити, па за њима остали католички редови и тражили допуштење да се могу у Београду настанити. Језујитима је одмах допуштено да се настане у вароши, а Францишканцима, Миноритима, Еапуцинцима и Тринитарцима тек у септембру 1720. и уједно им је допуштено да могу заузети извесне старе турске џамије. Неки од њих задржалп су ове џамије и преиначили их за своју унотребу. Само Језујити и Тринитарци изгледа да су за себе тражили велике и нове плацеве, на којима би могли подићи цркву и школу, јер су се обо ове конгрегације бавиле васпитавањем младежи у католичком духу. Језујити су се тога ради и дуго парничили и то најнре са немачким гра.ђанима и власпицпма околних кућа и ила- цева а затим и са Тринитарцима, који Језујитима не хтедоше устуиити место Српско девојачко васпиталиште Мајке Ангелине у Пешти за грађење цркве и школе. У првом елучају решио је 1781. год. спор између Језујита и Бео- нерова или стан командаитов и Главна стража (Наир1градских грађана Гелиша и Франца Бишофи ђенерал гра® ^асће), које су скупа са језујитским манаетиром и језуМарули, а у другом случају сам Дворски Гатни Савет исте .јитеком школом сачињавале једну групу. године и то оба пута у корист Језујита. 2 ') Према томе, Старији Београђани јамачно ће се сећати онога здања дакле, грађен је нови језујитеки манастир иоеле 1731. год., У Душановој улици, чије су се развалине још пре некоа без сумње и манастир Тринитараца. Францишкански ма- лико година могле видети. Народ је ове рушевине називао наетир постојао је ИЗ раније, .јер ее из акта види, да су тииа и аиховој „роиаганди, о њиховим мисијама и школама, види: Му ТемељИ освештани већ 1728. год. 28 ). ^апдег, Зегђјеп ип(;ег Дег Ка1зег1. Ке^егиг^ 1717.—1739. ММеПип^еп <Јез К. Н. Кп&аагсћгге. Кеие Ко^е III. Вап(1. 'Шеп 1889. и Др. Драг. 21 ) Н. К. К. 1731. Јиш 413. Р. Е. и 166. Р. К. М. ПавловиИ , Аустријска вдадавина у Северној Ср(5ији (1717.—1739.). 28 ) 0 организацији католичке дркве у Србији и о катодичким По грађи из Вечких архива. (Из 1јХН. и Г,Х1\ г . Гласа Српске Краљ. манастирима, који су се у Веограду настанили. а нарочито о Језуји- Академије). Веограл, Државна Штамп. 1901.

и~