Nova iskra

— 346 —

Ја живо зажелех у том тренутку, да ти еачувам снагу да волиш, на да ме волиш бескрајно много: за мном да чезнеш, мноме да живига, и увек тако ; да ти со љубав топла и нежна ирелива ван срца, па да те плави, да је осећаш к'о зраке сунчане и да је видиш к'о звезде у ноћи, а твоје уздахе, меке као песма, да познаш и у хуци снажне олује!

Над валом и крајем Очајно се море о лип По небу се гоне облг Ко да демон неки на Само једна звјезда тг Задар.

Сдавонска пасгкркца (сликао Ђорђе Вапттаг). Овај даровити мађарски сликар бавио се врло често и о сликарским мотивима из нашег народа и нагае народне појезије. Његова Вела Вила јасно ноказује колико се нагае народне песме коснугае и његове уметничке дугае, и кагсо га, класичном просготом својом упутигае на чисто српско схватање и замигаљањз беле горске виле. У низу његових слика, црнених из нагаег народа, на угледном је месту и његова Славонска Пастирица. У[ з лркморја (сликао Томпслав Еризман). Нагаим читаоцима већ добро нознати Еризман, сталну своју уметничку пажњу поклања дивном Приморју. А све јо у том Приморју лепо, све је за сликање. Старе смокве, вити чемпреси, јужњачки вртови, пбме, агаве, леандрж, запуштени домови, крга н море, оно красно, плаво море, било тихо било узбуркаио, — стални су ре®рени у сликарско.ј појезији Томислава Еризмана. ј^астава (сликао Иван Тагаов). — Свечану дворницу Загребачког „Одјела за богогатовље" краси, поред других одличних уметничких дела, и ова слика вредпога Иваиа Тигаова. Распоредом лица у целој групи, свечаном мирпоћом при примању божанског учења, одличним цртењем н благим, угодним бо.јама — ова слика врло ласкаво и врло речито говори о својему творцу.

И тагатом жељом мучен и гоњен — ја се отргох и одох далеко, а тобе оставих да чезнега и венега. А сад? Узалуд чекам, јер ови зраци, гато овде допиру, немају нежности, нотесажижу; леденим сјајем сад звезде трепере, а бура, која овуда бесни, не пева несме. Да нисам много желео, драга? Ст. С. Н.

]У!ладост (сликао Блахо Буковац). — И ако је ова слика из првог периода умотничког рада нагаег великог сликара, ипак знамо да не грешимо гато је износимо пред своје читаоце, јер смо уверени да ће сваком од њих бити драго да види Буковчеву творевину, па ма из ког периода била. Ова слика јасно ноказује какав је дар био Буковац и какве су се наде, сада осгварене, полагале у њ. ЈЗрачара (сликао Фран Тратник). Уметник чудне имагинације, огатрих нотеза и недовргаеностп, — Тратннк је у Словенаца гато је Алега у Чеха или Сагаа Шна.јдер у Немаца. У разрађивању изабраног нредмета бави се са љубављу само на оном што јо, по његову схватању, најзпатније и најистакнутије, а све друго оставља овлага такнуто и недовргаено. С тога со у њоговим радовима необично осећа непосредност осећаја и јачина творачке магате, али у исги мах и сва пролазпост дубљег и опгатијег интересовања у детаљној изради. Његови су радов:г, скоро без изузетка, само скице, али одличне и драгоцене скице. јМкша ДкмктркјевкК члан Хрватскога ^азалишта (вајао Р. Валдец). Мигаа Димитријевић одлични је члан Хрватскога Еазалигата и писац неколиких драмских огледа. Србин је но роду, а служи Хрватској Талији верпо и одано, као гато доликује сину једног истог, али двоименог

За „шкдока

надвила се тама, гице лама, ачине црне, звјезде их грне. 1ња са височи,

Своје блиедо свјетло по пучини точи И тражи и тражи сретни знак живота, Ал подморјем стравним вал љешине мота... ...ГЈлаха звјезда трне од ужаса сама, Очајно се море о литице лама. Рикард КаталиниБ Јеретов

* Шилоко, од италијанског внгоссо = јужњак, јужии нијор.