Nova iskra

— 347 —

народа. РудолФ Валдед, ценећи уметнички Димитријевићев рад, израдио му је бисту, која верно чува и Димитријевићев лик и одлична уметничка Валдечева обележја. ЈГецарк, Сгарк јапански ворац (вајао Иван Вајец). Ставивши себи у задатак да српске читалачве кругове што више унознаје са уметничким творевинама јужних Словена, можемо с уверењем рећи, „Нова Искра" у том погледу учинила је и чини све гато може најбоља воља. Како је у Словенаца, несумњиво. најбољи вајар Г. Иван Зајец, обратила је „Нова Искра" нарочиту пажњу на његове вајарске радове и до сада их приказала ириличан број. Данас објављујемо његове симнатичне Лецаре и Старог јаианског борца. И један и други рад показују све осо-

Х \озоришни годишњак, сезона 1904.—1905. Службено издање. 8°, стр. 27. Еад сам прошле године, у 11. броју „Нове Искре", писао о позоришном Годишњаку за 1903.—1904. годину, веровао сам да ће позоришна управа водити рачуна о свима напоменама које иду у прилог уређивања, прегледности и корисности Годишњака. Нисам могао ни помислити, да управа неће усвојити најважније од њих и да ће свој рђаво почети посао и ове године наставити. Истипа, неке су напомепе примљене, али већином са модиФикацијама које се не могу правдати. Замерао сам, а и сада најозбиљније замерам, што управа, место онолико излишних и завијених рубрика, не да, по месецима, преглед представа и њихових прихода у целој сезони. Разним штамнарским слогом означиле би се цремијере оригинала, иревода и репризе. Само тако, никако друкчије, видело би се све, и добро и зло у репертоару нашег позоришта. Јер шта све потребно видите из оваквог прегледа: Дете (Херман Хејерманс), први пут игран 26. августа; Крунисање Душаново (Јован Дучић), 8. септембра; Одсудни тренутци (Милан Савић), 27. новембра, и т. д. Осим наслова, писца и дана нредставе, не видите ни врсту драме, ни број чинова, ни цриход, ни када се поново играло, — укратко, не видите баш оно што вас највише занима. Ко може погодити да је „ Дете" драма у једном чину, да је „Крунисање Душаново" само једна иесма, да „Одсудни тренутци" нису један комад, већ циклус од иет комада у по једном

бине Зајчева моделовања. Поуздан у потезима, тачан у пропорцијама, одличан у избору, — Зајец је успео да својим творевинама даје и духовног садржаја, којим се највише и одликује, а због којега и носи одлично име вајарског првака у словеначком народу. ЈТут крај мора (сликао Срећко Маголић). Сеоски излокани друм по живахпој обали морске нучине — захвалан је иредмет за снимање кичицом. Маголић је увек био пун уметничке љубави према евојој отаџбини, те је до сада сачувао у слици многу леноту и крајева и места своје словеначке отаџбине. У бележпици његовој лепо место допада и овој скици. —

чину ? — Ја доиста жалим, што о овом и по други пут пишем, јер нисам могао веровати да управа не усваја напомене које се тичу успеха у позоришном раду. Нека управа не мисли да се ово пишо ње ради! Јер писати о њој, значило би оставити репертоар сасвим на страну, на почети разговор о свему другом, само не о уметничкој страни нагаег Народног Позоришта. А управа, оваквим својим радом, може то врло лако добити, јер ето, очигледно, не показује никакве воље да позоришне послове, општим договором и разложним упутима, крене на боље. Не пружајући интересантима потребан материјал за правилан и тачан суд, иозорпшна управа, опет понављам, учинила би себи моралну а иозориганој каси материјалну услугу, ако престане са гатампањем оваквог Годишњака. А колико јо тај назови Годишњак, и овакав какав је, тачан и поуздан, ево доказа. По њему, 17. Фебруара играни су ови новитети: Не заборавља се (Жак Норман), Загонетка (Пол Хервије) и Два детета (Пјер Декурсел)! Оваква штампарска погрешка не би могла бити у прегледу какав ја предлажем. — Прогалогодишњу замерку, да „Три хајдука" и „Пролог прослави Устанка" нису „комади", Управа је примила, па ове године није у њих рачунала (бар ја мислим) ни „Три хајдука" ни „Крунисање Душаново". Али тако је поступила само у бројном прегледу, али је оба унела у рубрику „Делокупан репертоар". Радећи те послове, као што се види, са свмм неозбиљно, дошла је до овог резултата: српекнх комада било је, по списку (стр. 11.) 45, а ио бројном прегледу (стр. 13.) свега 43! Изволите сад погодити, који „комади" нису „комади!" У самој ствари нпје тачан ни један ни други број, јер управа броји као један „комад" и „Дубровачку Трилогију" (3 комада) п „Одсудне тренутне" (5 комада). Дакле, свога је тачно било 49 „комада". Исто је тако и са „страним" комадима. Управа је пронашла