Nova iskra

— 18 —

)\демвег Дудија (Тужно) Ја немам више шћери... Сад смо самохрани. Ето некога!.. Тако ти свега на свиту, немој пред другим ништа говорити о њо.ј. Немој да свит зна, да ДУА к Ј а је се ти одричеш. Шта говориш г ^ дсмкг )\демгег Што Вог зна, нек знају и људи. Говорим да је Мејра еад Хуеојшагшица, а нкјв више беговска шћи. Беже, послушај ме. АуаФ (Долазе Ахметага и Ђулага, људи средовијечни. обојида, богатије г> о одјевени.) Зар немаш срца више I )\хметага Внамо липо, да нам се ниси над'о; можебит' ти Она га Је искинула. нећемо бити ни мили гости, ама ти опет дођосмо у кућу, да се мало разговоримо... Не замири нам... Знаш да смо ти пријатељи и да ти добро желимо...

)\демБег

Дудпја Зар си заборавио, да ти је јединица и да више никог немаш него њу. 'Јзулага

)\демвег Немам сад ни њу...

Болан, зар ти хоћеш да нас за вазда остави ?

Бог зна, да ти свако добро и сваку срићу желимо... )\хметага Ми лиио знамо, да нас нећеш отирати, макар што ДУАКЈа си љут и макар што ти аге нису драге... ]зулага )\демвег (Дочекује) И ја мислим, да нас нећеш отирати. Остави ме и ти ако сам ти мрзак... Оставите ме сви... Сви кад ме оставите, ја ћу и онда живити и ™ Ј бићу бег. И кад умрем, бићу бег. А никаква агиница (Поносито) Ја никог не гоним из своје куће, а ни од сад не сми у моју кућу крочити, макар ми и шћи ст;г Р и Јти НИС У никог гонили. Моја је кућа и Фукари и била. — Чујеш ли? Ако си рада моме и њезину добру, свакпМ вазда оила отворена и свак је у њој оио оеговски

нек ми не улази у кућу.

чашћен. (Понуди их да сједну ама иодаље од њега) БујруМ.

ДУА"ја тт о Г1о томе се и познате па]боље да си прави кољеНи маЈку да види? Ј Ј 1 повић. Еуће кољеновића зато су и чувене, што су сваком )\демвег ^ иде отворене. Рекох ти: Остави ме и ти, ако сам ти мрзак. Ко 'рулага год воли другом него менл, нек иде од меме... Могу и (потвр^ује) Јес', вала, што су сваком биле отворене... ја сам са С/лом... Суле ми је слуга па ме неће оставити. Остарио је уза ме, уза ме ће и умрити. )\демвег

Дудија И Суле ти дражи од рођене шћери?

(Тихо Дудији) Ови људи мудро зборе... Испеци им кахву. ДуаФ (Тихо) Нема кахве.

)\демБег С^ле ме нијо оставио, а она ме остави. )\дгмвег (Из комппмука се чује гдје удара бубањ, зурле, тамбуре и дахире) Нека С/ле чаСОМ ЗаЈМИ у КОМШИЛуку, ама неК ПО уЈуд К ј а каже да је за нас, него за њега... И зали кахву у срмали Т1 • > . I п ■ ибрик. ЕВега, чини ми се, тош нисмо продали? ЧуЈеш ли болан, оно Је њезино весеље! Оно Је ње- г ' ' Ј г зина свадба! Сад јој свак добро жели, а отац је се Дудија одриче. Нисмо. )\демвег )\демБег Јер се она прије одрекла оца. Хајде, похитај! Ама их немој ти служити, него (Чују се коради) С/ле... Беговица није никад служила аге...