Nova iskra

— 30 —

било од велике користи, што га нису избегавали ни чланови тако званог „бољег сталежа", него су и они били редовни чланови певачке дружине. Милина је било слушати хор, нарочито кад је певао у цркви. На лицима певача и слушалаца огледало се неко задовољство, нека радост. У цркву су долазили и сељаци околпих села. Хор је за кратко време толико напредовао, да је већ прве године могао певати већу и тежу композицију уз пратњу оргуље. Успех је изненадио свакога па и њихова хоровођа. Касније се хор толико усавршио, да је певао и латинске текстове. 1885. године приликом двоетагодишњице рођења највећег компонисте црквених композиција Ј. С. Баха (1685. до 1750.) дружина је приредила концерат уз пратњу оргуље и оркестра. Иа том су концерту била заступљена дела најзнаменитијих композитора : Шица, Хендла и Баха. Добра воља може много да учини. Да п сељаци могу научити певати, не само у Немачкој него и у другим земљама, уворава нас Ј. Ме138пег у 4508. бр. „Веи-кбсће-ХеЈћт^" -а, у којем извештају вели: да већи део ердељских сељака познаје ноте и пева по њима. Вначај невачких друштава у неослобођеним српским земљама јесте још већи. Доказа ради наводимо овде речи из чланка „Восна и Херцеговина" који је одштампан у 6. броју „Српског Народа" од 1905. године и које гласе: „Као врло знатне културно - националне установе треба да сматрамо српека певачка друштва. Има их око 15. Ова друштва, уз певање и свирање, нсгују и позоришну уметносг, те гдекоја имају управо красну гардеробу. Скоро уза свако певачко друштво постоји и читаоница за друштвене чланове. На тај се начин писменост и просвета шири. За национално васпитање народа ова су друштва од њоцењиве важности. Попгго у нас нема политичког живота, дакле ни политичких одбора, ни скупштина, ни избора, ова друштва имају макар и нехотице неки културно-полптички значај/' Ј. М.

Књижевни програм /Матице Словена* Ч1 <е. Највеће и најодличније књижевно друштво у Оловенаца „81отеп8ка МаИса' - било је до сада без књижевног програма. Излазиле су књиге које би случај нанео и колико би се до рока накупило књижевнога ^градива. Прва брига иовог одбора била је да саетави књижевни програм, који друштву даје неки одређен смер и који за десет година објављује књижевницима какве рукописе жели „Матица Словенска". У одбор за нацрт програма беху г. г. Иван Шубић, Д-р А. Пожар, Д-р М. Опека, Јак. Турк и Фран Говекар. У првој половини овог меееца нацрт је прегледан и деФпнитивно примљен. У програму су: 1. „2ђотгк", нериодско издање, у којем ће се објављивати краће расправе само научне садржине; 2. „Ее1орГ8" који ће и дал->е бити друштвена књига (брошура) за објав.мвање извештаја; 3. Словенска Матица издаваће сваке године по једну или по две моногра®ије. Ва њих

ее преноручују ове расправе: а.) Историја Илирије, као споменица скорашње стогодишњице Илирског Покрета; б.) Историја Илиризма; в.) Историја реформације у Словенаца; г.) Влајвајс, као споменице скорашње стогодшпњице од његова рођења; д.) Исторцја словеначког народа; е.) Историја словеначке литературе и осталих словенских литература (у посебним делима); ђ.) Оииси словеначких иокрајина (у колико их до сада нема); ж.) Прешернов зборник (Прешернов нотпун живот према најновијим податцима, најновија тумачења његових несама, његова нисма и библиогра®ски преглед свих списа, бележака и др. о Прешерну, његовим делима, његову времену п т. д.; з.) Етнографске студије о Словенцима (с илустрацијама); и.) Најновије техничке тековине (с илустрацијама); ј.) Оашта историја у монографијама (с илустрацијама); к.) Историја уметности (илустроване монограФИЈе) ; л.) Хемијска технологија; љ.) Бактериологија и микроскоаија (с илустрацијама); м.) Иародна иривреда; н.) Социјализам и Социјологија; њ.) Поучни саиси из Хигијене; о.) Етика; п.) Естстжа; р.) Појетика; е.) Астрономија. — 4. Лепа књижевност објављиваће се у зборницима Кнезове Књижнице, Забавне Књижнице и Из светске књижевности. Прве две књижнице објављиваће поред нових словеначких ироизвода лепе књижевноети и прештамнавања етаријих књижевника, живих или умрлих. Поред овога штампаће ее у њима песничке збирке и драматска дела. У зборнику Из светске књижевности објављиваће се песничке антологије, најбоља старија и новија дела разних славенских књижевиости и, најзад, класичиа и модерна дела туђих књижевности. И до сада је Словеначка Матица светлог образа излазила нред своје читаоце, а сада ће се то само нојачати у корист и добро вредног и честитог словеначког народа. Наша Књижевна Вадруга, према одличном ночетку са Ђалским, могла би за словеначки зборник Из светске књижевности добити свезак за ког нашег писца, а у својим издањима уетупити места ком еловеначком. Од нарочите је вредности обратити пажњу натаих читалаца на решење Словеначке Матице, да у својим издањима неће објављивати преводе из немачке књижевноети. Ко зна ноложај Словенаца и њихове одиосе према Немцима, одаће иуно поштовање народној свести браће нам Оловенаца. С.

* Књижара Браће Јовановића (Панчево) јавља да распродаје издање своје „Народне Библиотеке". |Комплет ('216 свезака) продаје се за 10 круна, а повезан у 27 књига за 28. — Новац се шаље унапред. * Петар Пешић, ђенералгатабни мајор, спремио је дело „Тактика коњице". Књига ће изнети до 10 шт. табака, а штампаће се према броју претплатника. Скупљачима 20°/ о - Цена је 8 дииара. * Изишао је из штампе „Голуб, календар за нросту 1906. годину. Штамиано с допуштењем Биеокославног Отоманскога Министарства Просвете, № 887. од