Nova iskra

— 51 —

Железнички пут Солун—Серез

Тихог Океана до Окоса. Услед тога Сапер, добар познавалац тога предела, сматра: да се тај земљотрее јавио као последица локалног, непрестаиог спуштања обале. Само језгро тог потреса вероватно се находи у близини Окоса а у правцу ка мору. Е. Декерт (Стеглиц) сматра да је такав узрок и многим мексиканским земљотресима. Сапер мисли даље, да су потреси код Окоса покварили лабилну равнотежу, у којој се већ раније налазило вулканско језгро Св. Маријо, и да је оно, после неколиких узалудних покушаја, најзад и изазвало ужасне вулканске изливе 11. октобра (24. окт. п. н.) 1902. год. Четврта катастрова по реду јавила се 23. јуна (5. јула) 1903. у Солуну, Ту појаву проучио је г. проФ. Р. Хернес од стране Бечке Акад. Наука, али је важних података о њој забележио и г. П. Јанковић, наставник срнске гимназије у Солуну. Место најјачег потреса, далеко је соверопсточно од Солуна за 20 килом. код Ђувезна, северно од језера Лангазе, које је канда најјаче захваћено, јер је од 204 куће остало само 36 у којима се могло становати. Ту јо избијала и дубинска вода, која је под иритиском истеривана из потресеног алувијалног земљишта. Тако је одмах после главног удара потекао муљевит поток по иначе сасвим сувом земљишту Ђувезна. Тада су избиле многе нове терме поред ранијих, од којих се ширио грдан задах. Становништвом јо владала очајна паника. Простирањо тога земљотреса указује на две линије прелома у земљиној кори, Потреси се јављају као

пратиоци и последице непрекидног пуцања Родопске масе, које није завршено још ни данданас. На месец и по дана носле ове, јавља се у Азији, у Туркестану опет земљотресна катастроа>а 9. августа (22. авг, л. н.) 1902. у Кашлару, Том приликом претрпели су грдне штете кинески Туркестан и један доо руског Туркестана. Тај земљотрес рачуна се, без поговора, међу најстрашније и најколосалније, који су се у Азији икада догодили. Последице тога потреса јавиле су се у ужасним онустошењима, и прекомерним штетама у становништву. Многи велики градови били су или сасвим скинути с лица Вемљина или су ужасно опустошени. По многим и пространим пределима јавиле су се у земљи дугачке, широке и дубоке пукотине; из њих су избијали извори и шикљали артејски бунари, а с врхова планина срозавале се читаве стране и грдне стене у долине и равнице. Потреси су отпочели реченога дана од 8'' 56 м по поноћи и тај први потрес трајао је Г/ 2 минут, па су се обнављали целога дана и сутра дан и тако непрестано са неким прекидима још пет месеца! Први потрес учинио је највише штете: порушено је највишо зграда, поубијао велики број становништва, коња, оваца, говеди. Из грдних пукотина избила је подземна вода у толикој мери да је цео град поплавила. Ти ужаси били су сутра дан још већи кад се од поновљених потреса пукотине јога више ширише, кад је вода из њих шикљала у већој количини, а зграде се рушиле и претрпавале све што беше