Nova iskra

- 86 —

Као и Португал; да му глас занима Земље преко мора е победннчккх дела, И да крвљу својом Африка му цела Ловор орошава с трепетом и страхом, Овијајући главу пред славом му плахом; Речју, од Родрига очекујем оно Што иредања веле да је јунак ноно; Кад нобеда ова славом га окружи, Он ће ми за дику љубави да служи. Леонора Ал' видесге, госпо, шта све руком спрема После неке битке које можда нема. Краљевићка Родриго је вређан, гро® му вређач оста, Заједно су пошли: зар то није доста? Леопора Виће се, желите л', ал' да ли би мого Родриго да тако нрослави се много? Шта ћеш, луда сам ти, сан ме будну слета; Видиш каква зла ми спрема љубав клета; Ходи са мном амо да ми лечиш чаму, И у тој ме тузи не оетављај саму.

ШЕСТА ПОЈАВА Дон Фернанд. Дон Аријао. Дон Санчо. Дон Алонзо Дон Фернанд Зар је гроФ охоли неразуман тако Да мисли е грех се тај опрашта лако? Дон Аријас У ваше му име дуго зборих туна; Учиних све, сире, не успех ни труна. Дон Фернанд Воже, зар ноданик један мало види У том чаетољубља да се мени свиди! Вређа дои-Дијега, нит' се краља боји, Зар он моме двору законе да кроји? Нека је он храбар и војсковођ чувен, Знаћу ја казнити ко је год надувен: Да је сушта храброет, бог и битке саме, Знао би шта значи не хајати за ме. Ма какве кривице да је бесрам цео, Испрва сам блаже иоетупити хтео: Али еад идите, јер ироигра евега, Одупро се ил' ие, затворите њега

(НАОТАВИИК СК)

Поремећен план из збирке „У родном крају"

А. ПетеФи

0 едном и ја путов'о сам кући —• Хтеде срце од радости пући. Целим путем, као сан на јави, Дивне слике снов'о сам по глави; Премишљ'о сам кроз сутон и таму: Како своју да поздравим маму, Коју нисам видео одавно... Сад јој идем... ах, та го је славно! Кад је видим, шта јој прво каз'ти ? Нешто мило, топло, пуно сласти. Какве речи, које прве звуке, Да прозборим, кад рашири руке

Она, — м гги, којој вечна хвала, На недрима што ме одњихала... Једна мисО следила је другој. И док сам се око плана врз'о, По путањи прашњивој и дугој, Кола моја одмицаху брзо... Тренут само, тренут један, два ли, И кад ступих у собичак мали, А преда ме појави се мама, Ћутећ вишах на слатким уснама Својој милој нани Као плод на грани...

М. П.