Nova iskra

— 91 —

ХР0НИ1М

Јозерћ 51ггудо^У21(1. 1>1е МтгаШгеп <1е$ зегМзсћеп Р8аИег8 с1ег ЈебпгдГ. IIо(- ипс1 Шаа,Ш)И)Ио1ћек т Мппскеп. Жасћ ојпег Ве1§та(1ег Кор^о ег^апг^ ипс! 1Ш гибаттепћап^е тГ1; <1ег вупвсћеи В11(1егге(1ас11ом с1ез РваИегб ип^егзисМ уоп Ј. 8. ЖИ, етег Ет^Иип^ ?оп с!ет ичгкИсћеи МИ^Неде V. Јадгс (БепкзсћпШп (1ег рћИ-Мв!. К1а8§е <1ег \У1епег Ака(1ет1е (1ег ЛУЈббеизсћаНеп Ш Вап<1 II Аћћ. 1906.) ККХХУ1 и 139 стр. 4°. Са 62 табле (од којих једна у бојеној репродукцији) и 48 слике у тексту. Један од највећих иреврата у области класичке археологије и хисторије уметности иза^вао је пре неколико година један снис са авучним и за ондашње појмове доста необичним натиисом Исток или Гим ? За учене ултрамонтанце, навикнуте да на пољу хришћанске археологије све ствари доводе из Рима и да у њему гледају центар, из кога избијају и на све се стране света разливају струје духовне културе, био је он право запрбнашћење. Ко би се још усудио помислити, да клице хришћанске уметности тражи на земљишту „некултурнога" Истока? Ну зрачни нимб, са којим је толико векова излазио пред нас Вечни Град са обала Тибра, здеран је поменутим списом немилосрдно и одлучно, и Кота ае1егпа, охоли, класични Рим бачен је под ноге презреноме „варварскоме" Истоку. Избило је најзад на видело, да овај Исток, на коме су још од незапамћених времена цветале разноврсне културе, није никад престајао да живи. У доба цветања јелинске цивилизације он се беше притајао и као полип увукао сам у себе, вребајући подесап тренутак, па да иснружи своје удове и угуши несрећну жртву. Хришћанство, однихано на његову крилу, пресађивало је његове идеје на све стране света. Јелада и Рим уступају његову продирању стопу по стопу и он најзад слави своје тријум®е и на њихову сопствену земљишту. Исток, а не Рим гласи одговор на. питање: где треба тражити колевку свеколике уметности хришћанске? Данас се Стжиговски труди да извојује право на егзистенцију једноме сличноме питању: Исток или Византија? Као што се улога Рима, у стварању ране хришћанске уметпости и сувише прецењивала, тако се одвећ прецењује и улога Византије у даљем развијању хришћанске уметности на Истоку. У томе се прецењивању иде тако далеко, да се за производе свеколике уметности хришћанскога Истока и нема друга израза до „византијски". Слично Риму и Византија се схвата као

центар, из кога шибају млазеви културе на све стране и запљускују све источне области хришћанске. Византија је управо Веиз ех тасћта за све споменике на Истоку (па богме и на Западу), са којима ее већ не зна ништа поузданога отпочети. Стжиговскп би, с тога, и овде хтео да сугерира идеју о супрематији Истока. Многобројни споменици постали су под неносредним утицајем његовим, не дотичући се Византије. Он је непосредни извор, из кога не само Византија, већ и Ислам и многи други народи не престају никако црпсти. Он мора, према томе, бити нолазна тачка при објашњењу многих појава у духовноме животу разноврсних народа на Истоку. Ако бисмо на основу оваких закључака покушали конструисати у најкраћим потезима генетички развој свеколике уметпости, онда би нам нред очи изишла једна грандиозна слика: Месопотамија (са Персијом у залеђу) је центар уметничкога покрета, који је на Истоку допринео образовању јапанске уметности, на Занаду стварању уметпости Ислама, византијске и делимично варварске уметности. Од ње се одваја .један рукав на Север, који се креће сухим, и један на Југ, који се креће морем, па се оба сустичу у ирској уметности. Она је цептар оне снажне декоративне бујице, која у Китају и Јапану на Истоку, као и на Западу путем сеобе народа, за тим у Византији и у Исламу све до данашњега дана слави своје тријумФе. Византија, исто тако као и Египат, Сирија, централна Мала Азија, Јерменска, северна обала Понта и уметност сеобе пародЗ. (Уо1кетапс1(!гип§'8кип81) завнси од Месопотапије, односно Персије. Константином Великим и уздизањем Јерусалима на ступањ центра побожности добија Оријент за свагда надмоћност. Оријенталска уметност земаља, што леже у залеђу јелинизма, победоносно се пробија напред на свима тачкама. Централна Мала Азија, централна Сирија, Горњи Егинат ступају па чело утицајем својих манастира. Едеса и Нисибис|, изгледа, играју прву улогу и у томе правцу што отварају врата великој бујици орнаменталној, која проистиче из Иерсије. Хришћанско-персијека доминанта постаје Константинопољ, Ислам је чисто персиЈски, а уметност романске периоде добпја своје обележје беецрекидним елементима јелинистичким и обема оријенталским струјама: северном преко уметности сеобе народа; јужном, преко традиција манастира. То је наследство које затиче Средњи Век. Ова се три круга даље развијају одвојено, ну ипак узајамно утичући један на други. Данас сваким даном постаје све то јасније, колико је Исток имао учешћа у стварању т. з. романске уметности. 0 томе пак, колико је Исток утицао на образовање готскога стила, нико, изгледа, до сада није хтео озбиљно мислити. Маварско-сараценски мотиви у орнаментици готској, очевидно источњачки утицаји у иконограФији готске уметности, а већ да не говоримо о многобројним детаљима у архитектуре готске нериоде, отварају нове хоризонте истраживаоцу на овој области хисторије

књижевноет