Nova iskra

— 140 —

Готово на самом ушћу те реке има дрвени мост, а такав је исти и на Вардару у близини нрвога. Пошто се нређу мостови, главни пут иде све десном обалом Вардара. Ну, кад се пређе мост на Јелоској реци, онда има и другн пут уз Вардар, који води на главно врело Вардарско: Вруток. Врело има два главна извора у близинп на 12 метара. Вода је бистра и хладиа. Еамење је око извора кречно и обрасло маховином. Брдо, под којим је врело, кречпо је, а око самих извора са страно виде се лапорци. Вода прво тече ка занаду, па одмах скреће северо-истоку. Врело у Врутоку није глава Вардарева. Идући из Врутока путем, преко јодне косе саставл>ене од шкриљаца, долази се у арнаутско село Речано. Поред овога села нротиче једна мала речица, која је на поплавама бујна, планинска река. Ова речица долази са севернога врха нланине Вла(х)ипице и протиче пород села Ду®а, иснод црквигата Св. Варваре. Речнца со зове Вардар, а неки је у горњом току зову и Шелце. Сел.аци веле да је Вардар добио то име но црквишту Св. Варваро, поред које тече. Менн се пак чини, да је то дошло отуда, што Вардар долази са планине, и на ноплавама ваља камсње, на стоји лупа — вардање (од глагола вардати) нпз планину. — Тако дакле име Вардар не почнње од Врутока, него со тим именом река зове још од цркве Св. Варваре. Вардар у Немањића доба звао се Велика. У поменутој хрисовуљп Цара Душана, Вардар се свудге назива Велика, а опет со и Вруток номиње као засебно име. И данас може се чути име Велика у место Вардар. Од Речана настаје планина Влапница (управо Влахиница, јер долази од Влах), која траје два нуна сата. Цела је планина састављена од шкриљаца. По врх тих шкриљаца, од којих су ноки у стадијуму распадања лапори — има доста црвенкасге и зелоне иловаче. Лапори су свудге избили на површипу. Правац је сло.јева СЗ ЈИ и 3—И с нагибом северу. Влаиница је сва обрасла шумом и то највише буковином. Она, је станиште арамија (хајдука-Арнаута). Висина јој достижо до 1.400 мет., а висина јој је над Полозима око 850 мет. Пошто се изиђе из Вланнице онда се кроз једно кречно ждроло улази у Поље Мавровско. Ово је поље дугачко 1'/ г сат, а мало је мање широко. Облик му је више мање елипсаст са дужном СЗ—ЈИ. Са свих је страна онкољено планинским ланцима: са истока Кожом, а са југа и запада Вистром, са сев. зап. Баричом и са севера Влаиницом. На ивицама поља налазо се три села: испод Еоже — Леуново и НићиФорово, а у углу измођу Коже и Бистре Маврово. Поље је подводно и баровито. На понлавама с јесени и с пролећа средином се зајезери и изгледа као језеро. Оно има све особине карстних поља. Једино што лежи на мало већој висини, те се у томе разликује од поља таке врсте у Херцеговини и Црној Гори. Околно су планине кречњачке, и само је тле поља црница-буавица са много облутака разне ве-

личине. Кроз поље протичу приречице Л.еуно(в)ска, НићиФорска и Маро(в)ска. Деуновска извиро у Кожи и нротиче кроз соло Леуиово; састаје се са НићиФорском ниже села НићиФорова. НићиФорска река такође долази с Коже и постаје од два нотока, који се у самом солу састају. Мавровска река извире у Бистри, протиче кроз Маврово, тече низ поље н са НићиФорском роком састаје се код Мавровских Хапова. На саетавцима ових река има мост. Чим се састану губе своја имена и постаје ново име: Радика. Тако глава је Гаднке у Пол,у Мавровском, а не код села Гадовања у Горњој Геци. Према овоме највише косе Влаиницо су развође за Вардар и Црни Дрим. У селима НићиФорову, Леунову и Маврову живе чисти Срби. Они су одавно ту, јер не знају нншта о свомо пореклу. Села су доста велика: Маврово има 184 куће, НићиФорово 75 и Леуново 156. По 3 / 4 сата има °Д села до села. На први ноглед нознаће нознавалац Турске, да су то хришћанска села. Куће збијене, било по малама као у Маврову, или у цолом селу као у остала два. Ни једна се кућа не бели нити има иједног димњака као но солима турским и арнаутским. Живот је сељака у овим селима јадан и чемеран. Онкољени са свих страна арнаутским живљем и планинама, угрожени од зулумћара арамија арнаутских, сел>аци ие смеју сами ннкуда изићн. Сви сељаци седе на својој зомл,и и у главноме се занимају земљорадњом. Ну како је њихова земља једно због велике висине, а друго због опггре климе веома неродиа, то сељаци иду у печалбу у Србију, Бугарску и Влашку, и тамо се занимају радним занатима. Сеју јечам и раж, а но мало и елде, која врло ротко сазре, јер је убије тоња или слана још у њиви. Одело јо ових плаиинаца све од црног сукна. Чакшире, џамадам и ћеие главни су делови мушке одеће. Неки на гдави носе фсс без кићанке (мусломани носе кићанку) а неки бели ћелепухкече — арпаутски илн дебранску капу. На ногама имају црне вупене чарапе, извезене златним шиком до изнад чланака, и опанке. Женско је одело: дугачка конопљана кошуља, по њој шарена, више у црвено прелази, вуиена сукња, озго црвена везена долама са рукавима. Људи се опасу.ју црвеним вуненим нојасом, а жене свилепнм тромболосом, који јс врло велики. Жене на глави носе црвену везену илн гаарену мараму. Сеоске су куће велике. Немају нитн двора нити окућнице. Покривене су ноке даскама, које личо на шинду, а" неке ржаном сламом и кровнном. Кровови су високи на четири воде састављени и имају баџе за дим. Свака је кућа на изби, гато зову клет. У клету им ноћивају коњи и волови. У кући су ова одољоња: соба са патосом од ценаница и набоја и врло рђавим таваном. У соби има: земљана нећ— Фуруна, једно узвишење од дасака преко целе собе (изнад патоса издигнуто 60 см.) за содење и спавање и две даске прикуцане испод тавана — полице, за остављање снтних ствари и суда. То је цео намегатај собни. Поред собе је чардак, махом окре-