Nova iskra

- 153 -

с. га. п 36° 50' и 40° 30' и. д.). Србија јо у главноме брдовита зомља, у коју са разних страпа улазе пданински огранци, од којих ћомо споменути Карпатске и Ридске 01Ч)анке. Први улазо у Србију са североиоточне страно а други са југоисточне; иначе је цола Србија испуњена подгоринама, које су је испреплетале цолу. И ако је Србпја овако брдовнта земља, опет њопи брегови не достижу знатну внспну. Како висови имају своју карактеристичну онтомолошку ®ауну, то морамо спомонути неколпко главпијих од њих. У источној Србији и у целој Србијп у опште највиша јо планина од 2240 м. (Миџор) а затим у томе крају са 1189 м. (Сто); 1444 м. (Св. Никола) на југоистоку са 1822 м. (Супа Плаиина), у јужној Србији са 2140 м. (Суво Рудиште), 1386 (Голија), 1566 (Јастрсбац); у западној Србпји са 1517 (Јавор) и 1481 (Повлон). Сем ових висова има их још много мањих, који пду у накрст кроз целу Србију и дају јој облик нлапинско зомље. Највише су планине у Србији на јужној и југоисточпој страни; према северу су нижо. У Србији има и новоћих равница, нарочито у поречинама, а има и пространих песковитих места — степа - у Подунављу. Ова разноликост у поменутим Факторима може у неколико да објаспп и ноноку супротност у нашој Фауни у општо, а посебицо у онтомолошкој, што ћомо доцније споменути. Много одсуднијег утицаја на органски живот у општо има клима какво земље; овомо утицају иодлежу и инсекти као и остало групе животиња, и за то со на њима готово најодсудније опажају утицаји климо, због чога чешћо видимо разлику у обласним врстама. Србија, по сноме положају, ваљало би да има блажу климу, али како је, сем другога, она према севору и соворо-истоку отворона и велики део њен нзложон утнца,ју хладнијих северних вотрова, то јо њопа клнма доста умерена, са малим разликама између климс на северу и југу Србије. У севороисточној Србији зимо су мало хладни.је ного у југоисточпој. Обичпа зимска томпоратура је у Србији 3—6° Ц. а летња 25—30° Ц. Изузимамо од овога правнла ексцозивне летње и зимње томпературо. Прома досадашњим посматрањима, клима јо у Србији континептална, са но сувшпо хладиим зимама и но сувише топлим лотима. Ни хладни дани, са много нижим томпературама од обично, нитп топли, са много вишом од обичпо, но трају дуго, него со чосто темпер>тгура моња а почешћо са воликим скоковима. Лотња јо топлота много сталнија, јер готово нема лета боз извесних високих томпература, док међутим има зима кад за цоло вромо једва 2—3 нута пада жпва на 7—8" Ц. нспод нуло, иначе се држи над њом. По себи со разуме да ово климатско прилико вродо за долипо и равницо; па висовима је много хладппје, што со опажа на Фауни и Ф .лорн. Водепи су талози у Србији разпи: има их више на 1'угу н југоистоку него па северонстоку. Висина талога у општо износн на 500—540 мм. У возн са гоограФским положајем, торонским прилпкама н климом пеоспорно стоји и вогетација. Она је у Србији местимицо обилата а мостимице јо скромпа, бар у шумскомо дрвећу, којо је попегдо сасвим ишчозло и оставило голу стону са кржљавом воготацнјом и карактеристичним ннжим биљом таквих места. Од лисних дрвета има највигао у Србији цера, границо, граба, лужника, букво, јасспа, бреста, липе, леске, јавора и јога других. Таквом су гаумом махом покривоие нагао плапнпе до извесних висина, а на вигаим плапипа :а има јеле, бора, црно-бора, брозо мостимицо, смрче па воликим висовима.

Висоравпи, равппцо и погачар^ покривони су разиоврсним нижим биљом, од кога је досад познато у Србији проко 2000 врста Фанорогама, а сем њих има напрата, маховина, гљива, лигаајова и т. д. На овомо месту можемо одмах навести све бнљо којо иам је већином позпато као услов за опстапак лепидоптора, а којо расто у Србији. Горска дрва: Бреза (ВеШа уи1§'апз), Буква (Ра§'Ч8 вПуаИса), Смреко (Јишрегиз сопппшш), Граб (Сагртив 1)о1и1и8), Глог (Сга1ае§ч18 шопо§'упа), Јола (АТзЈез росИпа!а), Јова (Аћша §'1иГтоза), Јоргован (8угт§а уи1§агјз) расто дивл>н око Соко Бање а сигурно и иа другим местима. Питоми костон (СазГапоа уеаса) находи се мостнмице по гаумама. Лоска (СогуПиз ауеПапа), Лппа (ТШа), Храст (((јиогсиз рес!ипси1а1а), Смрча (РЈсса охсе18а), Топола (Рори1и8), Црни бор (Ртиз 1апс1о), Врест (Шшиз сашре81г1з), Дивља вигања (Ргипиз сћашаесегазиз), Дрен (Согпиз шаз), Жест (Асег 1аг1аг1сиз), Црни јасеп (В^гаХ1Ш18 огш), Јасика (Рори1и8 1гети1а), Елсн (Асег сапгрез1пз), Кошћола (СоШз аизГгаНз), Млоч (Асег р1а1аио1(1е8), Црпи глог (СгаГае§из ш§ег), Црни граб (Сагртиз 0Г10п1а11з). Барске биљке. ТћаНсћчпп Ла\ т ит, Капииси1из посППогиз, Л Т а81иг1лит оШс., СагЛапппе рга1опзЈ8, ВгаззГса ш§'ег, Вусћшз Поз сисиН, АПћаеа об"., Кћатпиз Ггап§'и1а, 6гепЈ81;а 11пс1ог1а, Уша сгасса, БаИгугиз ра1и81гЈ8, Ер11оћ1ит ра1и81го, ТиззПа§'о ГагГага,. СгпарћаНит иН§•1110811111, Соп\ т о1уи1из зорјши, 8о1аиит Бикатага, 81асћуз ра1из1п8, НиттиЈиз 8ири1из. Од дрвета поглавито 8аНх. Од монокотиледонеа: АНзта, Турћа, 8раг§ашиш. По ливадама и долинама. Ваисиз саго!а, АпеГћит, АпзШосМа с1етаГШз, Бо1рћ11пит сопзоНс1а, 81зутћпат 8орћ1а, АНззит, Коаес1а 1а1ео1а, Согош1а таг1а, АсћШоа тШеГоНа, СћгузапЉетит, Рћ1еит ргаГепзе, Н1с1из 1апа1из, Ап1ћохап1;1шт оЛогаћпн, Роа рго^епзјз. БаГига 81гетопЈит, Еирћогђја сурагЈззЈаз, ТпГоНига, МеШоЈиз, 81псГа, Р1аи1а§'о, ЕсћЈиш \ г и1§'аго, СуПзиз ш^псапз, А1пр1ех, 8опсћиз, Уогђазсига, Тапасећии уи1§., багађисиз, Сћепоро(Нига, СогопПа уапа. Неко од ових биљака расту и по плаиинама. Ло шумама, жбуновима и камењарима и брдима: Ргшшз зртоза, 8е(1ит аПшт и Го1ор1пит, СогуЛаНз, Кћатиид саГћагИса, Киђез, СуНзиз, 8оНс1ад'о ујг^аигеа, ЕгосИга сЈсаГагЈига, Сопшз бап^ијпеа, Тћугаиз зегШига, Рпти1а, Еоп1сега сарпГоНит, Огођи8 уопшз, Сагс1ииз, УПшгпит, 8ог1)из, НЈегас1ит, Уегошса о(Г. Р1апГа§о, У1о1а сашиа, МоНит еГГизит, ГезГиса Ру1па, Роа апиа, МеНса сШаГа, Ма1уа, 8са1)102а со1итћапа, Нирепсит, Китех асеГоза, Аб1га§а1и8 §1усурћу11оз, 8Ге11аг1а, СепНтгеа, 8огђиз ГегттаПз, АпГћуНз уи1иегапа, Еуопутиз, НасГиса, АгГоипзЈа, АћзтГћшт, ТћаНгПит Пау., Реисо(1апшп оГГ. ВЈсГапшз, АзГгадлЈиз опођгусћГз, Оп^апит уи1§ - аго, 8а1уГа оГб. СћегорћуПит, Сга1еорзЈ8. По усевима, виноградима и другим усевима: Мо1атругига зу1уаГЈсит оГ агуоп., Вготиз ГссГогит, БоНига 1ети1сиГит, НусЈит ђагђагит, (ПетаГЈз уНаПза, Апсћиза оГГ. По нашим малим стеаама расту извесне карактеристпчно биљке, којо не наводимо за то гато номају велику улогу у исхранп инсеката. Не треба ваљада пи спомињати, да Флора висова није једпака са Флором низина; али велики висови, од свога нодножја иа до врха, показују зоне па којима расту биљке под утицајем спољних околности својс зоне.