Nova iskra

— 159 —

НЛ\-КЛ О сл\?х\Ј Мпого јо пута духовито пнсано и говореио о томе: које је чуло човеку иајиотребнијо ? Оком познајемо свет и његове пролазне леиоте, а слух нас води у иевидљиво царство бссмртне душе. Највећа корист, коју човек добија слухом, јесу речи с помоћу којих измоњујо мисли, јер без рочи би био цео човечји живот по само слеп, него и нем и непотпун. Човоку јо потребна поука и настава, а њу то може добити само слухом и видом. Ова два чула постављају први основ животу. Чулом слуха васпитава се човек још од малеиа, јер ни један живац не долази у додир тако непосредно са мозгом, са централним органом мишљења, осећања и хотења, као слух. Још стври тврђаху, да се чулом слуха душа најбрже узбуђујо. Аристотел вели: „Олух највише утичо на мишљење, зато су они, који су већ од рођења слеии, бадрији од оиих који су 0 1, рођева глуви". Олух је погодба за најважиије воштине, за вештину говора и музике, па по томе је и посредник за најилемонитија душевна уживања. Какву моћ има иа нашу душу узбудљив говор или дирљива музика! Моћ утисака, коју нам дајо слух, Жан Жак Русо је врло добро схватио, кад јо рекао: „Радије бих био слеп но глув". Сиољна среКа без вредности је, ако човеку нодостаје унутрашње хармоније душовног живота и унутрашњег мира а свака тако звана сиољна несре&а лакше со сноси, ако човок има унутрашњо сило и душевио моћи. Зато ћемо и обратити главиу пажњу душевном животу глувога односно иаглувога и слопога, и запитаћемо: који је од њих двојице несрећнији? При одговарању на ово иитање оправдано је ако слодимо развитку човечјем и ако прво посматрамо глувоћу у детињству. Развитак говора упоредо корача са развитком слуха, и дето које јо рођоно глуво или које је изгубиле слух до своје пете годино, ие можо научити да говори, а ако јо воћ и научило било, ипак заборави. По 1)г. \Уо1Г-у број рођено глуве доцо много је мањи од оиог броја деце која су у првим својим годинама, нарочито после запаљења мозга, постала глува и глувонема. Глувонемом нодостају два чула, по томе требало би да, је несрећнијн од слепо рођеног, али ипак није тако. Ма колико глувонемо доте унесроћавало својо родитеље, ма колико било његово дивље ионашнњо нехармонично и узнемирљиво, ипак дете није толико несрећно, јер оно није никад у слушању ни улшвало. Глувонеми научи у заводу говорити монотоно и без осећаја, али његов дух остаје увек ограниченији од духа опога детета којега су чула потпуно развијена, јер му,

због недостатка два најглавнија чула, недостаје за развитак неопходно потребна иобуда. „Само со говором буди успавани разум, или још бољо: гола подобност, која би сама по соби остала вечито мртва, постаје говором жива сила" воли Хердер. Ко је у раној младости остао наглув, нијо тако много носрећан, јер се он и но опомињо, како му јо било кад јо све добро чуо. (Јасвим је другачије кад со доцнијо изгуби слух. Истина, да је и овде воличина несреће различита, јср со можо мерити са душевпим развићем човечјим. Уколико јо човек душовно развијенији био, у толико јо и несроћа већа по њега. Тако ће образовани човок, који је уживао у позоришту, концорту и разним предавањима, ово зло много тежс нодносити од нообразованог човока, који је у онште био апатичан спрам оних уживања која нам иружа чуло слуха. Ако је слопац сиромах, то за цоло води бригу о њему општина, у крајњем случају живи од прошње. Глуви но проси, ного гладује. И каснији живот иајвећег музичара Бетовена даје нам доказа, „да је много тоже бити глув него слои". Познато је да је машта богато развијонија у оних људи, којима је вид одузет, јер цео њихов душевни живот добија хранс само иутсм слуха. Омир и Милтон испевали су слепи своје босмртие спевове. А шта слепи музичари могу урадити, толико јо познато да не троба ни спомињати. Из свега овога излази да је слеп подобан за пајвећу образованост. Глув са свим другојаче изгледа! Губитак његова најдушевнијег чула слаби његов душевни живот и штетно утичо на срце и карактер његов. Свој безгласни живот проводи мргодап, зле воље и усамљен. Њога окружује апсолутна, страховито гробна тишина. Свако звучио тело за њога је мртво; често пати од тошког и несносног зујања у ушима; но познаје слатог гласа маторе своје, којим она буди одојчо својо. И мртвим словима, која он доцније научи, недостаје правог живота, јор она постају жива само звучним говором. Што се чује, то брже успсва, боље се утуви и и дуже се задржи. Што се расправља — то јо јасиијо од онога што се само чита. Ако бисмо хтели живо да осетимо: какав би изгледао овај свет без говора ? морамо га замислити као што 8аНег у својој „УегпипШоћге" вели: „...колико би много изгубили кад би од јоданцут нестало погатанских кола, чунова, лађа и др. Наравно да би тада било веома рђаво по трговину, по саобраћај и по везу појединих делова света. Још горе би било кад би од јодаипут иестало но само штамнарија и словоливница, иого и читања и иисања. То би било веома жалосно. Хоћомо ли предстаиу још јаднијег света, то замислимо да су пропали сви језици, све речи и гласови, па представимо себи род људски као неми кип који не може да говори. Грозно! Нема речи... нема говора!" Пошто се нормално развијено дете почело душевно развијати, оно подражавањем научи говор т. ј. пзражај