Nova iskra

— 177 —

ШШ) Пред жетвом ( ^Ш чј&"«ј&г/јјш&и а ^ 'ј&2ШШ?Ф'јЖ^

п,

[ригрсва сунце и напон буди Тучнога класја... Нека га, нека! Успеху стижу пролећни труди Нотребит ратар већ жетву чека.

Стоструки принос семена плодног Сухој се земљи ко мајци свија ; А вредни ратар, сред краја родног, Из пуних груди песму извија...

Усев је дао што може даги, Сад ће ко жртва немо да пада. Судба му даде да вечно пати Или од српа или од града!

Р. Ј. Одавић

С И Д Трагедија у пет чинова, написао П. Корнеј, с франдуског превео Н. Аарјановић

(НАСТАВАК)

ЧЕТВРТН ЧИН ПРВА ПОЈАВА Химена. Елвира Химена Знаш добро, Елвира, да вест лажна није? Елвира Не знате какво му дивљење се вије, И где га узносе; хвала није млака Знаменитом делу младога јунака. На ругу, тек Мавар што га у бој трже; Врз му напад бегае, а бегство још брже; Ва три часа бој нам остави за собом Потпуну победу и два краља робом; Храброст вођа би им без отпора свуда. Химвна Родригова, рук-а почини та чуда! Елвира Ва труд два су краља иаграда му саде; Он их руком свлада и у ропство даде. Химена Ко те чудне вести донео је твоје? Елвира Народ што му свуда сад похвале поје; Славећ' га кб творца радости му ове, Анђб га хранитељ и спасилац зове.

Химена Како се толика храброст краљу свиде? Елвира' Родриго пред њега јога не сме да иде, Ал' р&д дон Дијего, место сина, дове К њему сам краљеве крунисане ове, И од врсног кпеза тражи милост за се Да погледа руку гато му област спасе. Химена Ал' да није рањен? Елвира Не чух о тој беди. Вратите се к себи. Боже, ви сто бледи! Химена Амо гнев гато клону докле слугаах тебе: Зар да, за њ се бринућ', заборавим себе ? Хвале га, и срце том пристапак спрема; Дужиост ми је слаба, моја част је нема. Љубави ми, ћути! Дај ми гневу нада: Он ми уби оца, краљеве ли свлада; Та одећа тужна где ми се јад чита Први је плод његов што му храброст хита И, ма какву славу достигб му почин, Овде све ме сећа сад на његов злочин. Ви што моћ дајете моме болу сужном,