Nova iskra

— 185 —

у нозиаваљу људи и њихова незадовољства са животом, као да су ту да другима блаже узбудљивост или летаргију, да баш нроналазе оиај средњи пут. У животу је, на срећу, доста таквих добрих, у опће ваљда најсимпатичнијих лечника, чији су живци прошли све оазе напрегнутости, и који могу најбоље да одмере, ако нам је до мере у осоћању и схватању живота. Ни Астров није према Јелени равнодугаан, а лечник, чим није равнодушан, много осећа, осећа тако рећи одређеније него други. Астров је најсимпатичнији тип у „Уја-Вањи". Он је као неки добар дух овога друштва. Њега воли, скривено и безазлено, Соња, и као да и сама себи то призна тек оида када то Јелени призна. А у притајеној души Јелениној има такође један мали осећај који се све више разиграва, што више познаје Астрова, и њеном срцу „приноветка је свака реч о њему". И Јелена прича, усамљена са Соњом, о Астрову, о његовим шумама и плановима, о његовим мужевним врлинама, а Соња се заноси, чини јој се као да слуша песму, којој никад не би хтела краја, и њихова срца се једиим осећајем загреју и оживе. Соња хоће да свира на пијану и иде да пита оца за допуштење. ПроФесора у тај мах мучи подагра и не донушта да се свира... Нома ничега да мало разгони то тегако расположење које њих све обузима. Јелена седи једном сама са Астровим и он ]ој тумачи на карти распоред својих гаума. Њу то не занима и она обрће говор, да дозна да ли Астров воли Соњу. Соња ју је сама молила за то. Астров се изрази тако обично, тако свакидагање: „Ја Соњу врло поттујем". То је све. Али је за то све јача његова љубав према Јелени, они су све обигали, и он је нривуче на груди и љуби је страсно и жудно, а она немоћна, забацивши опуштене руке, лебди и подаје му се, и у тај мах улази Вања, носећи руже које је Јелени побрао. Руже му испадају из руке, а он само гледа оним својим страганим и у исти мах безизразним погледом.... Ферије су на измаку, проФесор ће с Јеленом у град; стари Тељегин, који је некад имао мало имање и жену која му је други дан по венчању утекла, а он јој .је и данас веран, живи ту на Вањину имању и прави другатво старој њањи Марини. Тако и сад држи он конце њањи, да их оплете, па се обоје радују, гато ће про®есорови отићи, те ће наступити стари „ред и мир". Улази Астров и Вања, који је сав скрхан. Почне да филозоФира, али доктора то не збуњује, и он одлучно захтева да му врати Флашицу мор®ијума, коју је узоо из његова стола. Еад га Вања не слуша, окрене се доктор Соњи, која баш у тај мах улази: „Реците, молим вас, своме ујаку, да ми врати Флашицу морФијума, што ми је узео." Соња притрчи Вањи, и он се опет загледа у оне миле очи, загледа се, замисли се и враћа морФијум. Улазе сви и опраштају се обично, као што је ред. ПроФесор фразира о томе, како би место ораза требало дело. Јелена за тренут остаие сама с Астровим. Један покрет руке прикаже нам ону буру осећаја, ко.ји со одједном про-

будише у тихој души Јелининој. И она ругаи све обзире, скида са себе све окове и пада у један страстан дуг загр^ај Астрову, који је стиска, љуби много, неизмерно. И за један малеи часак и у тај кутак, обавијен вечитом досадом и једноликогаћу, блеснула је сроћа. Они су срећни, један тренут, иоколико секунада срећни А свако има права да у животу бар за тренут осети срећу. Убрзо се чује лавеж паса и кола одјурише.... Вања, нем и безосоћајан, седа за сто, узима рачуне и замисли се... Соња такође преврће домаће списе да му помогно у раду... Опрашта се и доктор Астров; Соња га пита, кад ћо онет доћи. — „На л«то" одговара доктор празиим гласом. Одлази и доктор... Поново се чују кола и звонца на коњима, и пси поново залају.... Нодостижпо уметничко изведеном сценом, тегобном и суморном, свршава комад... Отишла Јелена на једну, отигаао Астров на другу страну. Пред нама Соња и Вања, нанугатени, остављени као двоје сирочади, бачени на милост и пемилост досади у овом усамљеном, забаченом крају. Све гато су осећали, гато их јо заносило надом на лепши живот, нестало је, расплинило се у ништавило. „Радити, радити, радити"! понавља гаапатом Вања речи Соњине. — Тигаина....Мајка Вањина чита у једном кутку неку броширу, стара њања плете чарапе а Тељегин иажљиво, бојоћи се чисто да не наруши ову свету тигаину, удегаава жице на гитару. Вања несвесно удара у писаћу магаину, и она клопоће тупо, монотоно, празно. Соња се загледа и говори гласом, који вам мами сузу : „Шта да се ради ?... Живећемо...." и привија се своме ујки. „Ујка-Вања...живећемо...И кад дође нага час, умрећемо мирно, и тамо, за гробом, рећи ћемо соби, да смо трпели, да смо плакали.... Ја верујем, ујко, верујем врело и целом дугаом... Одморићемо се... Ти у животу ниси познао гата је радост.... Али чекај, ујка-Вања, ипак ћемо се једном одморити..." * * * Самоникао таленат Максима Горког не значи у руској књижевности, навластито у нриповетци и роману, некакав изненадан обрт, нити он указујо пове путеве; он само иде даље, или, ако хоћете, модериизује стазе натурализма, без сумњо најистинскијег натурализма Достојевскога, чији „Ведни људи" биће да су утицали на ностанак „Бпвгаих људи" Максима Горког. Али преногаење тога уметиичкога елемента на нозорницу, драматско обрађивање мотива, којима јо дотле тек досизала гаирока и слободна Форма романа и прииоветке, да се иотпуно распреде психолошка анализа, ту работу је отночео тек Горки, одваживши се да у дијалозима ирикаже све оно што му је дотле у прпповотци тако пошло за руком, наиме: да и у позоришто уведо све оне несроћнике, босјаке и „бивше људе" и да нам их прикаже у живим облицима са одрећеним линијама. То је мотив и његових „слика", како он сам квалиФикује своју драматску радњу „На дну", којим су нам