Nova iskra

— 188 —

уз НЛ11К- слике

Света породица (сликао Тицијаи). — Тицијано Вечелио, славни италијански сликар, рођен је године 1477. у месту Пиеве ди Еадоре. Он је највећи сликар и најбољи представник Млетачке Школе, а био је ученик Ђована Белинија. Свој јавни рад почео је у друштву са Ђорђоном. Израдио је, у почетку свога уметничког стварања, читав низ Вогородичних слика, а најбољи му је младићски рад: Исус и цариник (сад у Дражђанској Галерији). У Падови је године 1511. израдио читав циклус ®реско-слика, којима је изврспо приказао легенду о Св. Антонију. Као потретиста уздигао се на висину до које не стиже нико пре њега. И ако је највећи број његових портретских радова пропао у пожару Маркове Палате (год. 1577.), ипак .је остатак у стању да најречитије говори о величини његова портретског сликања. Пожар је упропастио и његове радове у дворници Великог Савета, којима је величао своју републику. Пуну пажњу и помоћ уживао је Тицијан од Ферарског и Мантовског двора. — 1518. год. довршио је за цркву Св. Марије у Фрари своју највише хваљеиу слику Вородичино Вазнесење (сад је у Млетачкој Академији). Овом сликом почиње нов црквени мотументалии стил, који снагом боја и светлости добија натприродии утицај. Иста му је таква и слика т.зв. Мадона Пезарска (1526. год.). У јеку уметничког рада свог, добпје Тицијан племићску титулу од немачког цара Карла V, а с њом и право да га само он, Тицијан, сме сликати (1530. год.). После ове почасти, обасуше га и остали дворови јединственом пажњом. Врхунац је био у Риму (1545. год.), где је становао, као гост папе Павла III, у самом Ватикану. Дружба са Микеланџелом и проучавање Ра®аелових слпка беху од знатног утицаја на њ. Пред крај живота највише је израђивао поруџбине шпанског краља Филипа II. И данас у Прадо-Музеју (Мадрид) има око 40 Тицијанових слика из тога времена. Али се на њима већ опажа опадање уметникове сиаге, а многе је од њих радио заједно са својим миогобројним учепицима. Из осамдесетих годииа његова живота знаменита му је слика у почаст дужду Антонију Гриманију, иозната под именом Ба ГеДе т. ј. Вера. Из тих су му година и слике: Крунисање Исуса Христа трновим вепцем (око 1560. год.) и Пардовска Веиера (1574.). Обе су сад у Париском Лувру. Поред њих израдио је

и Победу код Љзпаита (1574.), као и велики број портрета, иајвише својих и своје кћери Лавиније. Радио је до своје 99. године, а умро је од куге 27. августа 1576. године. Цар Фердинанд I подиже му год. 1852. велпчаиствен гробми споменик, од белог мрамора, у цркви Св. Марије Фрарске у Млецима. — Слика Света Породица сада је у власништву Бечкога Музеја. Она је из круга његових многобројних религијозних слика, поред којих јо ипак стизао да са истом љубавл>у негује и слике из митологије и да заснује нов правац у портретском сликању. Одисеј убија Пенелопине просиоце (сликао Бола Чикош). — Познати моменат из Омирово „Одисеје", убијетво Пенелопиних просилаца, лоред взликог броја сликовних представљања, нашао је и у хрватском уметнику Чикошу уметника дораслог и вештог за извођење. Историјски моменат, распоред материјала, духовна садржина и лепота боја у пуној мери задовољавају и педантног гледаоца. На Љубљаници (сликао Срећко Маголић). Лепа словеначка Љубљана лежи на реци Љубљаници. Словеначки уметник и овог пута, као и увек до сада, предмете за своје сликарске радове узима једино из словеначке средине. Љубљаница и један градски део словеначке метрополе представљени су на овој слици и живо и верно. Антон Ашкерц, словеначки песник. — У славу и хвалу овом данашњем највећем словеначком лиричару, доносимо његов лик приликом педесетогодишњице његова рођења. На Големој Реци у Чепелару, Девојка из Чепелара. — Обе ове слике доносимо уз путопис Влад. Р. Ђорђевића „У Средњим Родопима". Словенички женски украси за главу, Словеначка сеоска соба у Страхлову, Народна словеначка грнчарија. — У овогодишњој Бечкој ЕтнограФској Изложби беху изложени и разни предмети из словеначког етногра®ског музеја. Уверени да ће занимати и наше читаоце, доносимо слике неколиких објеката без икаквих опширнијих описа. Минерва (вајао Роден). — Данас објављујемо Минервин лик у изради славног Француског вајара Родена, а ускоро ћемо донети и животопис|и више снимака његових радова. —