Nova iskra
- 191 —
— плакате! Гледао си их и сб,м и са уживањем си посматрао скулптуре Ђоке Јовановића, радове Р. Вукановића и г-ђе Вукановић; задубљивао си се у оне нежне и пуне слике Муратове (и ако он не задовољава у свему); зашто бих ти ја овде редом помињао све изложено предмете ?! Па онда, ја сам се и одмакао од тпх предмета, те би ми се и гдекоја нетачност омакла. Али живо се сећам радова г-ђице Н. Петровићеве и — чудим се смелости и уметнице и приређивача изложбе!!... Може госпођица имати дара, може она постати и славном уметницом, али ово што је изложила — мене буни, и мој суд гласи : не ваља! Та је еецесионштина додијала већ свима, и лекарскиби ваљало аналисати укус којему се она допада. Знам да ће ми со рећи: а зашто се ја непозван упуштам у оцену умотничких радова ?! Одговорићу само ово: Ако уметници мисле да им није стало до мишљења публике, оида нека никада не приређују јавних изложаба! Изложбе су у исто време мерило и за укус публике, као што су и Форум за оцеиу, а нису само за обожавање изложених радова! Бечки Уметнички Дом (КипаНегћаив) приредпо је пролетос своју XXXIII Годишњу Изложбу. — Пре неколико дана је затворена. Са достојанственом елеганцијом излаже се овде сваке године велики број радова. Пространа и спретиа одељења Бечког Уметничког Дома вазда имају предмете који ти изазивају нарочиту пажњу: па било да си ти њима задовољаи или незадовољан! Хтео бих да ти поменем само неколико из великог броја изложених радова (452!). Читаоцима наше лепе „Нове Искре" познат је већ рад Грпнхутов „На Умору" („бсћтсеге 81ишЈеп")'): она је донела тај рад према творевини у гипсу. „8сћ\?еге 8ћтс1еп" је и сада изложеио: — у мрамору. Гринхутово длето оживљава стену и ова скулптура миого собом казује. Уметнику није награда изостала. Имају још неколике дивне скулптуре: „Играчица" (Тапгепп — 24), у бронзи, рад А. 1Је\ут-Рипске-а, један портре из растова дрвета (36) од Сг. 2е1е2пу-а и „Распеће" (КпшКх —41.) од У. Атог1-а, бронза. „Играчица" је једно грациозно тело, финих облих удова и правилних линија. Нигде контраста, нигде ненриродности. — Портре (биста) у растовини заиста је уметничко дело: како нож и дрво оживи! — „Распеће" је анатомски најтачиије представљеп онај страшни положај Христов на крсту: срозано и напред повијено тело одупрло се о груби, велики клип између иогу у крст учвршћен, и обесило се о руке које су гломазним јексерима за крст приковане! Више главе стоје три записа: на јеврејском, словенском и латинском језику „Исус император -Тудеје"! Има још једна скулптура, у У. сали: 1)1е „<^иа1", мармор, од (Жо ШсМег-а. — По земљи, трновитим прућем покривеној, са рукама назад везаним, мучи се и из све снаге се упиње један несрећник да се ослободи и нове беде; гуја му се пужа уз тело и палаца језиком у близини срца, да тамо забоде свој отровни зуб и сручи отров! Еолико ова скулптура уме да говори!... Пејзажа и мотива из природе има доста и веома лених: све су то сочие и свеже боје које ти скоро истинску ствар пред очи износе! Узалудно јо поименце их ређати или описивати; довољно је и оно неколико речи Ј ) В. бр. 1, »Ноие Искре*, јапуар 1904. стр. 7. и 27.
Па онда, све су то радови већ познатих уметника: ЈЈапкш!, Ктге1, Сћаг1ешоп1;, Виза, 8сћас1тег, КаиГтап, РећготЈћз и др. Карактеристична је „Ма<1оппа", један иортре Н. уоп Негкошег-а (113.): једна дивна плавојка, очију што продиру, у дубокој, прозрачној црнини. — Б. \УаШп је одступио од стереотипног пролећа: његово је „Пролеће" један дивни женски нортре, у проФилу, лаког и ружичаетог колорита. — М. V. ВепесШо је оживео и скоро пластички пред очи изнео: „Седму песму из Дантеова Пакла". Једну ти дивну слику морам поменути: „Магла" (Меће1, 195.), од А. КагреНиз-а. На .једноме спрженом обронку, у засеку, леђима уза сами камен, грчевито се рукама за њ иридржавлјући, застао туриста и ирестрашено гледа у провалију прода се: из ње се диже лако и плавичисто, као дим са цигаре, магла која све обавија и скрива му даљи пут! Машта је жива и он у колутастим, плавосивим праменима магле назире вилинска лица: као у колу се оне час приближују час одмичу од њега. Колорит је одличан. Портрета има доста и лепих: ту су Н огоу И б , БавгМ и др. Наш Паја Јоваиовић изложио је само један портре (222), али — у свакоме правцу савршенство. Док су његови ранији портрети падали у очи и привлачили отвореним, јасним колоритим, израђен је овај нортре једне дивне илавојке, у целокупности, у нежним ниансама жућкасте боје: потези су меки и благи, пуни, обли, израз јасан, веома јасан. Ни§'о Сћагктоп!, пма једно читаво одељење (X): екоро све сами акварели са мотивима из Италије. Два мотива из Новог Завета врло су дивно израђеии: „Бура на мору" (Вег беезћтп, 347.), по Марку, 1У, 88., од Г А. М. БЈетег-а и „На Тиберијскоме Језеру" (338.) од Е. СггаГ Наггасћ-а. Ја сам мало видео слика из Христова живота овако дивних и јасних као ова „На Тиберијскоме Језеру": кад се Исус јавио по васкренућу ученицима својим. Тешко је уопште писати извештајо са једне сликарске изложбе, па макар то само и писмо било; пи репродукција склике пије кадра замонити тачни појам о самој радњи, а камо ли опис. Бечка Сецесионштина (8осе881оп) поси и даље својо усамљено обележје — ове Је године још уеамљенија: иетупио је и опет повоћи број њених признатих чланова, а међу њима и чувони Мах КНп^ег! Али и ова XXVI Изложба њена има инак оно опште обележје, ону салонску елеганцију и углађоност: и одељења и раепоред и орнаментика — све је то у дивној, пријатној хармонији! 0 светлости и њезиноме распореду и да не говорим: Бечка је Сецесионштина модерна творевина, и у томе нравцу одговара свима захтевима. То пријатно осећање потпуне хармоније знатно ублажује грубо испаде који су већ стална појава у овој кући — и у сликарству и у вајарству! Често си, врло често у недоумици: да ли нису називи појединих радова у каталогу (а без њега — ни маћи!) навлаш и несташно испремештани, или уонште — каприциозно изабраниТ Ј^Дна чудпа особина сецесионских слика јесте: да су оне у репродукцији — лепше одоригинала! Немилице се и разметљиво трпају боје... 810ћг-ова „Месечина" (МошЈпасћ! — 42.) знатно јо лепша у репродукцији него ли на платну. Тако и његово „Лето", и МећоИег-ов портре једне даме. —