Nova iskra
1
Општински дом у Љубљани
Ал', ма да си храбар, краљев син ти ниси. Немилосна судбо што раздвајаш ружно Жељу ми од части! Вар избор од мука, што ми море тужно И љубав и срце, не може се спасти? Еако ћу без власти Патити се сужно, Док, Боже, не могнем, све без мира благог, Ни да згасим љубав, ни да примим драгог? Мпого се колебам; избора не зпаде Ум корети собом: Ма да сам пореклом на владара наде, Живела бих дична, Родриго, са тобом; Два ти краља робом Ераљем те л' не граде? И то име Оид ти, да се крупном надаш, Зар не каже јасно над којима владаш? Достојан је мене; ал' јо дар Химони, С ког ми пропаст прети. Као да смрт оца она мало цеии, Јер га рад дужности, и нерадо свети: Смрт ће ми допети Срећни дани њени, Јер допусти судба, тек да казни мене, Да, и кад се мрзе, љубав им не вене, ЧЕТВРТА ПОЈАВА КраљевиБка. Леонора Краљевипка Шта ћеш, Леонора?
Леонора Да честитам вама Мир што те љубави спасава вас нама. Краљевићка Откуд мир у јаду понајвећем момо? Леоиора Живи ли од паде, љубав и мре с њоме, Родриго вам неће љубав да дочара: Знате му за двобој што Химена ствара; Ил' да њу испроси, ил' ту смрт га спречи, Ваш ће пад умрети да вам ум излечи. КраљевиЛка Ах, то још да будо! Леонора 1Нта боље имаде? Краљевићка Ал', пре, какве можеш лигаити ме наде ? Бори л' се Родриго са обвезом коме, Лако ми је дејство покварити томе; Љубав што све нове муке ми замишља Учићо да ум ми лукавства измишља. Леонора ПГта им ви можете, кад већ ии смрт сама Химонина оца љубав им не слама? Јер Химена јасно понашањем збори Да јој то гоњење баш мржња ие твори. Она бој добија, и тог ће да гледи Одмах као мужа који ту победи. За освету она не нађе јунака Са прогалогаћу славном и за то јој јака; Дон Санчо је доста, и изабра њега, Што први пут диже сад оружје свега: Новичног га боју воли рад свог спаса; Она пема зебње, а он нема гласа; И тај избор брз јој неће да заглади Где ту борбу тражи тек дужности ради, Што ће јој Родригу победу да шири, А њој да допусти да со једиом смири. Краљевићка Видим, на ипак ми не смета Химена Да ја обожавам пободиика њона. Шта ћу, заљубљена, кад ме прође срећа? Леонора Краљовско норекло нек вас боље сећа; Драг вам је поданик, Бог дугује краља. Краљевићка Други ми се предмет љубаву помаља. Родриго ко племић више ми не гове; Не, тако га вигае срце ми не зове: