Nova iskra

Откуд ти та слабост? Шта то њега јачи? Полазак Родрига зар смрт да му значи; Тај што мог ее оца и Мавра но боји Вар нротив дон-Санча очајан да стоји? Тако ли та храброст у невољи клону! Дон Родриго Хитам не на двобој, већ по казну ону; И љубав ми неће у одбрану жића, Еад ми смрт тражите, покренути бића. Храбрости сам старе, али нисам дрзак Да оног сачувам који вам је мрзак; И већ ова ноћ би видела смрт моју, Да се борих само за ствар личпо своју; Ал', бранећи краља и земљу где даним, Издајство би било да их слабо браним, И, ма како мало свој живот да цених, Издајничком смрћу ипак га не смених. Сад, кад својом судбом само се заиимам, Ви ми смрт тражите, ја пресуду примам; Освету вам срџбе туђој руци дагае, Ја и не заслужих умрети од ваше: Не бранећ' се, даћу да ми крвцу лије; Ја ценим онога што се за вас бије; И, замишљајући да сте ви то сами, Јер ваша част њега на оружје мами, Нудићу му груди с речима: дотуци! Поштујући вашу у његовој руци. Химена Ако бедна дужност жестинама оним Хтеде да те храброг, мимо себе, гоним, И тражи ти етрого од љубави саме Да том отпор не даш што се бори за ме, Сети се, заслепљен том љубавном страсти, Да ти се живота тиче кб и части, И, ма да Родриго пре је био славан, Такву смрт држаће за пораз му јаван. Дража и од мене и од свега твога, Јер је ти окваси крвљу оца мога, Тебе част нагони да, и мимо себе, Одречеш се наде да добијем тебе. Ал' видим да мало на све ово гледиш, Када и без боја даш да се победиш! Зашто се врлина твоја сад колбба? Што је пре имаше, а сад не, кад треба? Шта, зар ти си храбар тек да вређаш мене? А, кад тога нема, зар ти храброст вене? И зар ти, гато оца свирепо ми косипг, Победник, над собом победника сносшп? Иди, мрети л' нећеш, тад да гоним тебе, А част своју брани, ако нећеш себе. Дон Родриго После смрти гроФа, пораза Мавара, Е1та ће то још славу већу да ми ствара?

Око одбране ми мрска су ми дела; Зна ее да одважност на све ми је смела, Храброст ми све може, и да сад на свету Више него ишта ја волим част клету. Не, ма шта мислили, у борби на мети, Не грозећи слави, Родриго ће мрети, Некривљен да чиме о храброст се коси, Нит' ће да побеђен победника сноси. Рећи ће свет само: „Он љубља Химену, „И пре на смрт приста но на мржњу њену „Покори се судби, што му драгу дражи „Да и смрт свирепо еаму му потражи. „Хтела му је главу, и, да јој одрбче, „Мислио би тиме да кривицу стече. „Изгуби јој љубав да образ освети; „А, да свети драгу, дадс живот клети, „Претпостављајући, мимо лепу паду, „Част своју Химени, и смрт за њу младу" Тако смрт не смрачи у овоме боју, Већ, шта више, славу и увећа моју; И смрт задовољна част ће да ми прати: Ја вам еамо могах задовољбе дати. Химена Пошто, да те спрече да идеш умрети, Сувише еу слаби част и живот клети, Тако ти, Родриго, љубави ми, гледај Да се жив повратиш, и Санчу ме не дај. Вори се да речи разрешиш ме грубих, Што ме оном дају ког никад не љубих. Шта још да ти кажем? Иди да се брании Да мене ућутиш и дужност сахраниш; И, ако ми љубав драга ти је цена, Буди пободилац — твоја је Химепа. Збогом. Већ црвеним с тога чем се надам. ДРУГА ПОЈАВА Дон Родриго, сам Зар има душмана које да не свладам? Дај Кастилијанце, Наварце и Мавре, И нек сваки јунак из Б1паиије навре; Нек ее уједине у војску на делу, Па нек пођу тако на руку ми смелу; Подигнувши силу иротив слатког нада, Ти неће успети да ми ее он свлада. ТРЕЋА ПОЈАВА КраљевиБка Зар јога да те слушам, штовање рођења, Што ми љубав кориш? И тебе, љубави, иуна усхнћења, Што ми против гордог тиранина зборига? Шта ћега ти да творига Чиј се јад не мења? Родриго, већ храброст до мене те виси;