Nova iskra

— 362

човечапство ка остваривању виших моралних идеала". А говорио сам иеистиау. Одавно је замрла вера у мени, и ја, безбожник још од петнајесте године своје, чудпо сам се само — како сам могао с онаквом тонлином н онако уверљиво да говорим у смислу њезина религиозног расположења. То ме је јога вигае учврстило у мигаљењу: да је љубав један од најјачих емоционалних и физичких нокрета у животу човечјем. Шопенхауер, говорећи о љубави, налази узрока њеној јачини поглавито у нагону за одржањем врсте који се у њој јавља. Међу тим тај разлог није довољно уверљив. Кад узмемо љубав у најгаирем њезину значењу, онда видимо јога два, исто тако силна нагона, да се у њој јављају. Једно је нагон за

одржањем индивидуе, а друго социјални нагон. Нагон за одржањем ипдивидуе и нагон за одржањем врсге Шопенхауер је побркао, а на социјални нагон није ни помишл.ао. Тек кад со овако схвати љубав — може да се нотпуно разуме сва њена силина и неизбежност. Јер у љубави су сједињена три најглавнија нагона, који људе нокрећу. ....Кад сам се са њом растао, осећао сам неку нразнипу; видео сам да је религија прва ствар у којој смо се размнмоигали, а слутио сам: да нам доцније предстоји сво већо п веће разилажење. Ипак ја сам је тада волео више иего икад. Гргур Ил. Берић.

Велика Широм света маште младе летели смо ја и ти. Куда? Камо ? — Нисмо знали Све док тужни нисмо пали V велику паучину... Јаук, писка одсвуд ври... То Велики Паук страшни жртве хвата Нем и хладан... Грдна јата, Од предсмртног дрхтећ' страха, Лежала су ту без даха И без маха... Ето шта нам судба спрема: Сад летења више нема! Прилепљени за дрхтаве танке нити Престрашени заваписмо и ја и ти

Паучина Страшним вриском, Грозним писком... Нит под нама дрхтну јаче, Велики је Паук таче: Да огледа шта је с ловом, Ш.та је с нама — жртвом новом ? —• И сплаза се буљав, пупав, Нем, дугоног, грбав, чупав, Над нама се наже само... Нисмо знали, ал' сад знамо : То је живот!... Полако нам сржи сише, Ал' летења — никад више! Р. Ј. Одавић

Сиромах слепац Марко „Умрети није ништа, али живети па не видети, то је несрећа." Фр. Шилер Ја сам као дете често одлазио на славу у Раваницу и понео сам са ње многу красну, али по гдекоју и тужну успомену. Чини ми се да све то још и данас у мени живи. Као да сад очима гледам оио шаренило разне ногање и онај метеж небројених кола и силнога народа. Као да својим ушима слушам нуцњаву прангија и пиштоља; дреку и жагор купаца и продавача; песму и свирку ; па најпосле и оне монотоне и меланхоличие звуке гусала. И данас зазебем на дну срца, кад се се-

свих кра.]ева, ченику.

Видову-дне је велики сабор украј манастира Раванице (Врдника) у Срему. Тај дан слави манастирска црква свој храм и усномену на Косовску битку. Ту је ћивот с остацима тела Кнез - Лазара, и само се тога дана отвара. Зато се сваке године о Видову-дне искупи света из где Срби живе, да се поклони цару му-