Nova iskra

— 6 —

Из модерне немачке лирике

СреЋа — Маргарета Брумс еуу? ХХада сутон лак. У пољу се свија спарушени мак, Маглена белина с поља се издваја... Са руком у руци, ћутећ', гремо пут И гледамо где се мирни земљин кут Са сутоном спаја. Још у једној само изби жижак сја, Лл' утрну брзо и искрица та. Нигде ништа више ни светло ни зрачно... Трома, тешка, црна мили одсвуд ноћ ; Ал' у срца наша она неће доћ' У (ћихној дубини није више мрачно. Једној жени — Лудвик Финк Хвалл ти за осмех, Крај ког зора сване, За те руже стида, За срчне ми ране. Хвала ти за срећу Која боле вида! Што ни сам пред собом Не осетих стида. Киша полако сипи... — Цезар Флаишлен Киша полако сипи, дан је све краћи, и свс су ре1)е сунчеве нити... На окрајкушуме видео самјуче ружу што још цвати.. ПруЖи ми руку и хајде са мном, с тобом ћу их брати... Јамачно то ће последње бити! Ево за што — Франц Карл Гинцкеј Молио је многа срца, У помоћ је људе звао : Тражио је кору хлеба, Ал' му сваки — камен дао. За каменом камен само... Завичају кад свом с гиже :

Ок,о свога јадног срца Од камена бедем диже. Ј1 и л и — Ото Ерих Хартлебем ...Кад опет дођох завичају свом — Пролеће беше, багремови цваше Беше већ мртва. Туђи, хладни л>уди Њу ми однеше у њен пусти гроб. —■ Ја та не нађох. Погружен се вратих У њен стари стан. Газдарица гојна Смешећ' се рече: «Та још има људи ! Ни седам дана стан не беше празан. Сад шансонета код мене је красна, Млада ко капља, а ножице — реткосХоћете л' к њојзи?» Дознадох тада све о смрти њеној. На њене очи — докле се у болу Немоћна вила — рођене јој сестре Имање њено прибираху жудно: Уложне књиге, накит, р^бље, рухо Кј^пише брзо из свију ормана И трпаше га у велику корпу. Тад... бледу главу мучећи се диже С подглавља свога; зачуђена тако Великим, црним очима се обзре И... осмехну се. . Мени је као да тај осмех видим! Путник и цвећарка — Емил Алфред Херман — «Господине, ружа! Купиге ружа!» — ««Што ће мени руже?** — «Е, Треба да их својој поклоните драгој!* — ««Ал' ја драге немам!»» — »Ако сте без драге Када ружа мирис лије, Када срце јаче бије, Онда боље да вас није! Тешко Вама када сте без драге У ружино доба, У ружино доба!»

][?Е1Ш (1 Р.