Nova iskra

— 127 —

чила »ништа друго него мајотора или занатлију". Треба поменути да се код наших историчара почела стварати једна забуна због погрешног тумачења речи »сокалник«, за коју се мислило да значи неку нарочиту класу становништва. 3. Ларасичр, прилог к познавању старих аграрних обичаја Валканскога Полуострва. 4. К исаитивању речи сриског језика (»сугаре" »поша јањичарска«). Указавши на оасвим погрешно схватање речи »сугаре« у речницима В. Ст. Караџића и Броза и ИвековиКа, г. Новаковић је утв])дио њено нраво значење. Исто је учинио и са речју »поша јањичарока". Нама је било пријатно прочитати ова четири чланка, написана једним мирним и скоро класичним стилом, и до краја доследно изведеним иравописом. Ово тим пре, што наш књижввни стил као да већ почње бивати по мало нервозан. надмец и тенденциозан; а у нравопису се опажа и сувише колебљивости и недоследнооти. Ворба је између Фонетичког с обзиром на етимологију (правац који заступају граматичари) и правописа крајње Фонетичког (како пишу, или показују телш.у да тако пишу, већим делом књижевници и књижевни критичари). 1'осн. Новаковић води отрога, рачуна о етимологији. Од г. г. Андре ГавриловиА. а има Књижевно интересовање у Србији за време устанка и Сриска народна лирика. Књижевно интересовање у Србији за време устанка .је занимљив и лепо написан чланак, само не толико важан да је морао ући у Годишњицу; пре би имало смисла да. је штампан у коме дневном листу. Други чланак је у опште бољи. То је један марљиво израђен ессј, са неколико тачних опажања; али и прилично површан. Г. Гавриловић се задовољава простим излагањем чињеница, не улазећи дубље у проучавањс њихово, и прелазећи преко онога што би могло бити најзначајније и најзанимљивије у овоме његову есеју. Тако на пр. св,; што има да каже о естетичкој вредности срп. народних лирских пссама ово је : „С естетичке тачке гледишта о ли])ској се народној поезији не може рећи много новога што се н > би тицало и епске ноезије бар колико се од^ носи на Формацију стиха и на питања која су с тим у свези." Тако исто г, Гавркловић мисли да утицај народне лирике на књижевну поезију не може бити предмет овога члаика (стр. 214.). Не треба заборавити само да наслов, без икаквих ограничења, гласи: Сриска нарвдна лирика. -ј- Божа КнежевиИ: Источни народи у оиште. И поред знатног броја историчара. који пишу безброј расправа и чланака о датумима, именима и бројевима, ми смо ииак врло сиромашни у радовима из ФилосоФије историје. Сваки добар рад на томе пол.у од всликог је значаја за нашу књижевноет. Такав један рад је и студија пок. Б. Кнежевића 0 источним народима у оиште. Од свију ствари у Годишњици за 1907. ова је свакако од највеће вредности. Ту можемо потпуно да видимо пок. Кнежевића и као научника и као мислиоца. У студији прво се говори о утицајима спољне природе, религије и унутрашњег социјалног уређења на живот и развитак источних народа. Затим се одређује место источних народа у историји, и то место треба да буде више — него што им је до сада у историји додељивано: јер су многе и много културне тековине модерних народа просто од њих насле^ене (преко Грка, Римљана и Арапа). Источни су народи утицали на прогрес човечанства и конкретно и интелектуално. Сама хришћанска религија, уметности, ФилосоФија и науке имају већ своје прве почетке код ових народа. Тр:;бало је само времена и нарочитих прилика на да етичке и философске идеје, слутње и нагађања, које су у полутами античког доба. већ тињале, добију своје савршене, сублимиране и научне облике. — Према томе, дакле, место Грка и Римљана у историји мора да дође знатно ниже, кад се узме да су они били само посредници. Цео је чланак нанисан на потпуно научној основи; описан је но методама историје, упоређивања и еволуције. Написан је топло и по гдегде показује дубину правог ФилосоФа. Идеје су махом здраве и тачце.

Али она места у студији где се говори о књижевности и уметности врло с.у неноуздана, исто тако као што су прилично непоуздани, и можда већ застарели, извори на које се пок. Кнежевић односно ових питања ослањао. Тако на пр. ка два се места (сгр. 52. и 61.) тврди да је уметности ирво изазвала религија. Дал>о има и оваквих нетачних тврђења: »Јеврејски је монотеизам дао јевројокој књижевности карактер монотоније« (стр. 47.) — »Сва јеврејска лирика је од самих химни н ода«. (с>тр. 47.) Затим овај сумњиви навод о грчком песништву: »Поезија, као и код осталих народа била је религиозна, и тек су рапсоди у Грчкој замонили пређашње свештенике невач: о[)фичких времена; они оу поезију извели из мистичких предотава и пресадили јо у народ.« Но ово су више, као што омо то напред споменули, погрешке у изворима, и оне нису од велике штете по општу важност чланка. Авра.м II. ПоиовиК: Горњи Ибар средњега века, историјско-геограФска расматрања. Ово је наставак једне повеће расправе, која очекује свога стручног оцењивача. М. В. Веселиновић: Иародни називи месеца у Срба. Чланак сам по себи занимљив, са доста корисних и нових саонштења и са марљиво прмкупљеном грађом. (' друге стране оиет, ствар је напиоана невешто и без плана: од ночетка до краја осећа се извесна несређеноот и слаба стилизација. Завршујући на овај начин преглед радова у Годишњици, ми је још једном препоручујемо као књигу која је нашој књижевности добро дошла. Гргур Ил. Бери1»

* Из Јагићева » А гс1ну Гиг 81ауЈ8с11е РћИо^о^Је, (< св. XXVIII, засебно је одштампан чланак А. Ивића »ИгкипсШсће 2иг В1о§:гарћ1е с1ев Б1сћ1;ег8 Ке1коу16. (< * Штампан је и разаслат Летопис Магице Српске, година БХХХШ, књига 242. Садржина је: 1. Јанко Веселиновић, књижевна отудија Д-ра Јована Скерића; 2. Крашовани, од Ј. Живојновића; 3. На извору Клитумна, од Јована Џозуа Кардучија, превео Бошко Десница; 4. Из мога краја. IV. Баба Стана, приповетка Борисава Станковића: 5. Књижевност (Оцоне, прикази, белешке). * Из »Српског Књижевног Гласника« засебио је одштампана расправа Милорада Недељковића »Заштита сеооког иоседа (( . * Српски академски гра^ани у Загребу дали су у штампу књигу »Нови.ји српски приповедачи. (( У њој су заступљени: Борисав Станковић, Радоје Домановић, Светозар 'Коровић, Милан Будисављевић, Иво Ћипико, Петар Кочић и Милутин Ускоковић. У књизи ће биги инФормативан предговор и ликови писаца. Чист приход намењен је оснивању српске академске мензе у Загребу. * У Бјусу, америчком граду, почео је излазпти иов лист »Српоки Глас«. * Готова је и већ се продаје »Стратегија® ручник за Вишу Школу Војне Академије.То су предавања ђенералштабног пуковника Живојина Р. Мишића. Књига је у великој 8°, а има 47 табака и нарочити атлас. Цена је (еа атласом) 15 динара. Поруџбине прима писац (Делиградска улица, 28) или књижара Мите Стајића. * Италијаноки лист »Б'И;а1о Аг^епКпа« доноси реФерат Гајетана Рукација о овогодишњој међународној уметничкој изложби у Риму. 0 статуи г. Рокскандића »Борба«, коју смо репродуковали у овом броју, пише да је: »рад пун утиска и великог де.јства уметничког. Снага и гнев нападнутог и змијом спутаног човека, очајност, ослобађање и жеља победе — прика.зани су