Nova iskra

— 133 —

ХиНКО СМРЕКАР

У словеначком селу

О култивисању Лепог П. Ј. Одавић

(свршетак)* . И идј акко је стање културе Лепога у нас може искл.учиво за то, што њу међ' нама ствара не ј Ц НГИЈ. се извести и из сммога горе наведеног чуство, не. душа, не одушевл.еи.е .Ленпм и неноЈЈПНШ) Факта, да ми у Србији још ни данас не- кол^бима вера у нобеду. Лепора, — но само и мамо ни једног јединог естетичара поштеног, једино занат, нроФесија и — мали таленти. епремног, талентованог, одушевљеног и непри- Онај који има истинскога осећања за Лепо, страстног, чија би оцена о ма каквом то арти- зна, да у томе Лепом почива у исто време и стичком делу у нас била меродавна. Они пак, највише Истине и највише добра. Сви прошли које код нас друштво, сматра за најспремније, векови, а историја је најбољи учитељ људи, то немају нимало, или врло, врло мало истинског нам потврђују. осећања за Лепо. Код већине њих то је осећање И кад видите некога који душевно и фиизмајсторисано, и вештачки накалемљено на лич- зички Лепим хоће да подиже масе ка високим ност, како би и њихове, иначе бледе, и интелек- друштвеним и човечанским идеалима, а овамо је туалне и духовне личности, бар личиле на нешто сав огрезао у борбу за материјална богатства, уметничко. Овде би се могло рећи: па какви знајте, да је то лажни пророк, кога само чека уметници такви и њихови критичари, и то би известан моменат, па да га као таквог читавом донекле било тачно јер то обично и иде једно свету на видик изнесе. с другим; али, не треба само сметати с уме то, Овде би могао неко рећи: зашто замерати да се осећање Лепога рађа с човеком, и да то чак и онима, који борећи се за високе моралне осећање не може ничим прибавити онај, који га и естетичке принципе, воде рачуна и о материиије рођењем па свет донео. јалној страни свога живота. Нису ли на послетку Да литерарна и уметничка критика није ни они на то приморани страшном борбом за опза један степен кренула у напред култивисање' станак; оним Дарвиновим 8[гид1е јог И(е а што Лепога у нашем друштву, верујем, да то не под- је баш последица самога усавршавања друштва? лежи сумњи. У осталом, треба ли тражити томе Заблуда, ужаспа заблуда. Кад би баш ту јачега доказа но што је тај Факт, да су ипак борбу и водили они, којима чак ни материјална много више урадили за нобеду Лепога они наши страна живота није осигурана, још би човек тастарп, самоникли и самосвоји таленти од пре не- кву теорију могао и разумети. Али нису ли у колико деценија, без помоћи критичара, но да- тој борби најогорченији борци баш они, који напш.и, којима спремни и савесии критичари имају од више? Нису ли бапг они ти, који дају отварају очи (како бар критичари мисле). Или маха ниским људима да и они пођу њиховим зар се дупгевно и морално данашње нацијонално трагом? стање може принети само душевном и моралном Како се меии чини: та Дарвинбва борба стању нашега народа од пре неколико деценија, за оистанак иоире би се могла назвати 1а. 1и11е кад су народ одиста водили и учитељу ми били роиг 8и р ег Џ и . Јест, борба за одвише, борба за песници и књижевници иаши I непотребпо. Оно истина, такве борбе последице Како ја мислим литерарна и уметничка кри- су самога живота у друштву, али у такве борбе тика није ни најмање користила нашем друштву стуиају само мали људи. А сви они људи-којп