Nova iskra

— 205 —

све унаоколо дисало је срећом; она је стајала пред њим, мила и пуна љубави, и он је чинило му се, видео и њене јасне очи, које се нису брипуле какав ће утисак да учине на л>уде, и осмех, и врат са стране, под углом вилице, тако бео и дирљиво — детињски... У души је осећао кривицу према њој и бескрајну нежност, и он је мислио: од сад — од сад више ништа не може да се деси међу њима, ни свађе, ни хладноћа, стога, што он види како је усамљено и сиротно живети без ње, како њена л>убав осветљава сав његов живот. Сад се Готовцев старао да изазове у души то расположење, старао се да представп себи зашто му је без ње било рђаво и шта га је вукло к њој; старао се и није могао. А међутим он је осећао да је воли и да она њега воли: али је све то било досадно и тавно и њега је обузимао јад кад је престављао себи своју собу у гостионици са укосницама и чиодама на орману и са женским ноћним реклама. У томе је било нешто што вређа и понижава, као и у опште у томе, јпто је с њим у једној соби живела и спавала жена. А унаоколо је мирисала лаворика. Електрични вагон са шумом је трчао уз брдо, бацајући између дрвећа јасно-плаве искре; у Флоренцији почеше да се пале сијалице. Тамо у тим уским, тајанственим улицама, — све дише успоменом. Црне очице су сијале иза полуотвореног капка на прозору и за сјај тих очију лила се крв, људи су иголи у смрт, позивали су у бој свет са свима његовим силама и предрасудама. Готовцев се сети нове драме Метерлинкове, коју је скоро прочитао. Лепотица Вана по заповести победоносног Флорентинског вође долази к њему ноћу у палату нага само у огртачу и дознаје да је он већ одавно воли без наде. „Ја вас не волим, — одговара она. — али у срцу моме се узбуђује сама душа љубави при помисли да човек, који ме воли, није нашао у себи смелости пред лицем љубави!... Љубав не уступа. Она и кад нигпта не чека, све се још нада. Кад бих ја волела тако, као ви, ја... Ах, тешко је казати шта би све могло да се учини! Ја бих се надала и дању и ноћу, ја бих казала судбинн: »склопи се, јаидем! <( Ја бих принудила камење да ми помаже"... Да, а после? Готовцеву дође да се смеје: после би наступило »вечно сједињење (( и — свађе због тога, колико треба узети за пут ципела, један или два пара И од тога не би ништа могло да спасе, ни »општи умни интереси (( , ни »заједнички духовни живот, (( ни сама л>убав, јер је она и пре и после свега поезија живота, а »вечно спајање" то је проза и то врло претенциозна проза, која уображава да је поезија. Готовцев се вратио у хотел. Јелена Николајевна у широкој црвеној блузи слагала је у иутничку котарицу чисто рубље, које је праља донела. Била је одморна и свежа. — Дакле, Воља, је си ли се прошетао ? љубазно га упита она. — А ја сам се испавала и осећам се одлично.

— Ванредно је лепо на пијаци Микел—Анцела!.. А ти већ пакујеш? Што ниси чекала мене? — рече он, мећући јој дланове па рамена. Јелена Николајевна иодиже наге више лаката руке и, обгрливши га око врата, притиште његову главу к својим грудима. — Ја сам хтела да, кад ти дођеш, буде већ све готово, — шапну она. — И врло си рђаво учинила, — оиет ћеш се уморити. Дај да пакујемо заједно. Испод Фланелске блузе Готовцев је осећао тело Јелене Николајевне и његова глава је притискивала њене меке, слободне под блузом груди. У њему се будио таван, нејасно — животињски осећај према томе лепом телу, тако приступачном под лаком хаљином, и у исто време расла је одвратност према томе осећају; ничега није било осим тела, а они су као и пре били туђи једно другом, и руке су се његове кочиле. Јелена Николајевна је привлачила к себи његову главу, као да се надала, да ће телесна близина разбудити у њима оно нежно, меко осећање, кога међу њима није било. Али њега нема, — и треба се манути. А она је продужавала да привлачи његову главу својим грудима, а њена нага рука лежала је на његовом слеиом оку. Готовцеву је било незгодно и непријатно и појавило се непријатељско осећање према Јелени Николајевној. — Пажљивије, Лелице, притискујеш цаочаре — рече он меко, ослобођавајући главу. Јелена Николајевна га пажљиво погледа у очи и, брзо се окренувши, наже се над Фијоку ормана. — Хоћеш ли моје сиве панталоне да сложиш у корпу? — упита Готовцев, извлачећи испод кревета куфер. — Да, кратко одговори она, не окрећући се. Почели су да пакују. Готовцев је видео како је у Јелени Николајевној све кипело, али су се обоје старали да покажу како ништа међу њима није било и благо се разговарали извештаченим, неприродним гласом. На оба кревета и на с/головима лежале су гомиле мушког и женског рубл>а, на патосу се ваљале изгужване новине; орман је био нрепуњен масом некаквих котарица, кутијица и кути ја за шешире... Чудна је у жене страст да покуие ни за шта непотребне ствари и како је досадно мотати се на станицама с тим путничким куферима и непојмљивим корпама. — Сећаш ли се, прошле године смо се спорили? — започе Јелена Николајевна обичним гласом, старајући се да заподене ма какав разговор. — Марија Алексијевна је казала да Соња ни у умном ни у моралном погледу не представља ништа нарочито, ајасам одговорила да се на то не треба жалити, јер има још много другога, гато може да узвиси човека... Сећаш ли се ? — Па онда? — без воље упита Готовцев, увезујући гомилу ФотограФија уметничких слика и лепих изгледа.