Nova iskra

— 232 —

Јесте, тако је то било; тако расте паш живот с нашим зиањем, у љему се оно пречишћава и тиме иостаје сакуп.љено. Исто је тако лепо учити се као и живети. Немој се бојати да ћеш се изгубити у већнм духовима но што си сам. Немој седети и мудровати бојажљиво о чудним особипама своје душе, немој се издвајати од онога што има снагу, моћ, а из страха да те то може иовући собом п твоју драгу унутрашњу особеност угушити својим моћним хучањем. Вуди спокојан, особеност која иропадне у одвајању у времену бујног развитка и преображаја, била је само штета, само немоћнп изданак, који је управо био необичан само дотле док је био блед плашећи се светлости. А ти треба да живиш од онога што је здраво у теби; јер само од здравога постаје велико. * * •* Бадње вече бејатпе допјло сасвим неочекивано Нилсу Линеу. За време целога првога полгођа не бејаше никуд одлазио; само овда онда државном саветнику, и од њега бејатпе добпо позив да проведе вече код њега. Али, последње бадње вече бнло је о Божићу у Кларансу, па је због тога хтео бити сггм. На два три сахата пошто је пала ноћ он изиде из куће. Било је ветровито. Танак, јотн не сасвим угажени слој од снега покривао је улице, због чега су изгледале шире, п бели снег на крововима и дуж гесимсова орсо прозора давао је кућама истина свечан али и усамљеи изглед. Улични Фењери, који су трептали на ветру, повијали су своју светлост, и не мислећи ни на што, по зидовима тако да би се овде онде по која Фирма тргла из својих сањарија па својим крупним словима која нису казивала ништа гледала укочено нредасе. Па и у гтола само осветљени дућански излози, у којима је владао сад неред створен преко дана због послова, изгледали су друкчије но иначе, као да су се, за чудо дивно. иовукли сами у себе. Он се окрете узаним улицама, и овде као да је Бадње Вече било у пуном јеку, јер су из подрума и приземних станова допирали до њега непрекидно тонови, по ка-гкад од какве виолине, али већином од ручне хармонике, који су неуморно и са пткрипом одјекивали кроз популарне народне игре које су срдачним начином, на који су извођене, истицали јаче весели посао играња но праву свечанос.т. Али је било у овој музици неке илузије од корака који су се повлачили и испарења над њима, како је изгледало њему, који је стајао ианољу и због своје осамљености био полемично расположен према свима овим друштвеним приликама. Имао је мпого више симпатија према ономе раднику који је стајао испред тамно осветљених прозора неког малог дућана, па се са својом децом погађао око неког скупоценог предмета што је унутра био и хтео пошто пото да се утврди шта ће се изабрати пре но што се буду осмелили да ступе у пећину искушења. Па онда ове старе, скромне даме, са

којпма се сусретао ваљада сваких сто Корака: све с најчудноватијим огртачима из давио минулих времена, и све с неким благим али страшљивим покретима главе као оно у тица које су неповерл>иве и плашљпве, — с неком несигурношћу у ходу која је одавала повученост од света, као да су из дана у дан седеле заборављене тамо горе у повучености четвртога спрата, па их се сада људи овога једног јединог вечера у целој години сетили и повели их са собом. Помисао на ово растужила га је, и у његовом се срцу покрете неко болесно осећање кад се, као у сну, пренесе у мислима у живот, који лагано тече, једне такве усамљене уседелице; у његовим утппма је одјекивало непријатно лагано и као по такту тик-так неког сахата, како секундима без садржаја пупи суд с часовима дана. Морао је гледати да узме гдегод обед бадњега вечера гта да се врати нстим путем, којим је дошао. Осећао је као неки у пола свестаи страх да ће у другим улицама искрснути пова осамљеност, друкчија осама но што је ова па коју бејаше овде наишао и која му је горко па,ла на душу. Напол.у, на великим улицама, дисао је слободније, корачао је брже, с неким извесним иркосом у ходу; није имао више никакве заједнице с оним птто је оставио за собом, јер је био миптљења да је он сам изабрао своју усамљеност. За тим уђе у једпу повећу гос/гионицу. Док је седео и чекао иа јело, посматрао је, иза додатка неких старих новина, л>уде који су улазили унутра. Били су то скоро све сами млади људи; неки су долазили сами, неки имали по мало изазивачко држање као да су хтели забранити присутннма да их не сматрају као неке сапаћенике ; други опет нису могли сакрити своју забуну што једне оваке вечери, као што је ова, нису били нигде позвани, али су сви показивали неки нарочпти укус за усамл.ене кутове и удаљене столове. По неки су долазили и у двоје, и на већини од ових парова видело се јасно да су били браћа. Нилс не бејаше видео још никада одједаипут толику браћу. Често пута није било код њих никакве сличности ни по оделу ии по изгледу, а њихове су руке сведочиле још јасније о томе како су им често била различпа и занимања. Ретко је било да се могла, како приликом њихова доласка тако и доцније кад су се разговарали, огтазити нека права поверл>ивост међу њима. Овде је био један надмоћнији а други који се дивио; тамо је опет један био предусретљив а други без и најмање предусретљивости; а овде опет владала је будна пажљивост на обема странама, или што је још горе, иека неисказана осуда узајамних циљева, нада и средстава. За већнну од њих и морало је очигледно доћи овако свето вече и у свези с њиме неко осећање осамл>ености, како би се сетили свога заједничког порекла и састали се. Док је Нплс размишљао о овоме као и о стрпљењу с којим су сви ти људи чекали те нити су звонили нити гласно дозивали келнере, као