Nova iskra

35« —

Нилс уђе у једну малену кућу, која се сучељавала с баштом, и би од жене, која отрча да нозове свога мужа из суседства, оставл^ен сасвим сам у чистој, малој соби у којој је мирисало на штирак од рубља и Фирнајс. Кад је разгледао слике, два пса на орману и шкољке на заклопцу од шиваће машине и пришао онда отвореном прозору, чу тик уза се глас Гердин. Он погледа и угледа сасвим близу до куће, крај иерионице судијине, четири госпођице Скинерупове. Лепи човек и друго цвеће на прозору заклањало га је, и он се одлучи не само да прислушкује већ и да види. По свој прилици да су се преиирале око нечега, и три млађе сестре бејаху се удружиле противу Герде. Све су имале у рукама прутове лимунове боје за игру с котурима, а најмлађа бејаше три четири котура, црвеном пантљиком обвијена, метнула на главу као некакву чалму. Она је и говорила сад. — Она каже да он изГледа као Темистокле што је тамо унутра на пећи у канцеларији, рече она својим двема сестрама што бејаху с њоме у завери, и начини сан.аличко лице с погледом упртим у небо. — Којешта, — рећи ће средња, заједљиво девојче, које је у пролеће тек конФирмисана, а зар је Темистокле имао округла леђа? — и она имитова мало напред ногнуто држање Нилса Линеа. — Но, да красна ми Темистокла! — Али његов поглед има тако нечега мушкога, он је одиста човек, — проговори дванаестогодишња. — Он! — опет ће средња. — А залива се мирисом, је ли то мушки? Пре неколико дана биле су ту његове рукавице па су још издалека мирисале на стотину мириса! — Сва савршенства! — повика дванаестогодишња с бледим усхићењем и завали се у натраг клатећи се. Оне су то говориле тако као да једна другој одговарају а не да се разговарају са Гердом, која је сва црвена као ружа стајала мало подаље одатле и својим жутим штапом бушила рупу у земљи. Наједаннут она подиже главу. — Ви сте баш неучтиве девојке, — рече она, — говорити тако о човеку а нисте достојне ни да вас он погледа. — Та. и он је само човек као што смо и ми други, — добаци сад благо најстарија од оне три, као да хоће да посредује. — Не, он то иије ни најмање, — рече Герда. — Али тек и он има својих мана, — настави сестра и учини се као да није чула шта је рекла Герда. — Нема! — Драга Герда! Па ти знаш добро, да он не иде никад у цркву. — А и шта ће тамо? Он је много паметнији од пастора. — Јесте, али нажалост он не верује баш никако у Бога, Герда!

— 0, можеш бити уверена, драга моја, да он има својих оиравданих разлога за то кад то не чини. — Пхи, Герда, како можеш само то рећи! — Човек би чисто помислио.... прекиде је конФирмисана сестра. — Шта би човек чисто помислио? — упита Герда нагло. — Ништа, бага ништа; та немој ме само ујести! — одговори сестра и нагхрави се одједанпут ванредно мирна. — Хоћеш ли одмах сад рећи шта си мислила! — Нећу, нећу, нећу, нећу, нећу! Ја мислим тек, да могу и ћутати кад ми је воља. Она оде, праћенадванаестогодишњомсестром, загрљене сестринском слогом. За њима оде и најстарија, сва набурена. Герда остаде сама па гледаше пркосно пред собом, витлајући по ваздуху жутим штапом од трске за играње. Није прошло много па с другога краја баште одјекну промукло певање дванаестогодишње: »Што ме питаш, момче младо, Што ће мени лист увели..."

Нилс је разумео врло добро ово заједање. Наиме, он бејаше недавно поклонио Герди једну књигу, у којој је био један сув винов лист из баште у Верони, у којој се налази гроб Јулијин. Није могао а да се не насмеје. У том се врати и жена са својим мужем, кога је једва нашла, и Нилс поручи неки столарски посао ради којега и бејаше дошао. Од овога дана Нилс је посматрао пажљивије Герду, и све више и више отвараху му се очи како је она била мила и красна; мало по мало па су се његове мисли све чешће забављале овом искреном малом девојком. Него, она је и била дивна, и имађаше толико од оне благе, дирљиве лепоте која човеку натерује чисто сузе на очи. У целој њеној рано развијеној особи давала је женској бујности тако рећи невиност нека детињска пуноћа. Њене мале мекане руке, које тек што су изгубиле ружичасту боју прелазнога доба, бејаху исто тако невине и не имађаху ничега од нервозне, неспокојне ра^озналости њенога доба. Имала је тако јак, лепврат, тако пуне, заокругљене образе, тако ниско и сањаличко мало женско чело где мисли, које су велике, не могу никако да се нађу те изазивљу скоро бол, тако, да се иуне обрве морају да намрште. Па тек око! Тако тамно плаво и дубоко, али дубоко само као водачије се дно види 3 између меких очних углова, где се осмех смирио и тако скривен седи испод очних капака који су се чисто задивљени дизали у вис. Тако је, ето, изгледала мала Герда, бела и румена и плава, са свеколиком својом кратком, сјајно-злаћаном косом која је била љупко увијена у пунђу. Они су често разговарали једно с другим, Нилс и Герда, и она га је све више и више задобијала; у почетку је све то ишло мирно, нежно и отво-