Nova iskra

— 364 —

камена? У стењу, у коме су дремали рубин и саФир, налазе се, као што је познато, исто као и у сваком камењу, слаби трагови радијума. Што је урадила за тисућу година незнатна количина радијума у стени, зар се не би могло поновити у кратком времепу са концентрованим радијумом? Тврди корунд, који постаје од пешчаног, шљунковитог, киселог алуминијума силиката и који се врло често налази у природи, има незнатну вредност када је јасан и прозрачан, а при томе безбојан и слабо или неједнако обојен; јувелири га називају тврди камен (кременац) и употребљавају га као полудраги камен за простији накит. Такве корунде купио је проФ. Борда и метнуо их поред епруветице са најјачнм радијумовим бромидом (интезитет по Кирију 1,800.000 јединица). После неколико недеља беше наступила потпуна промена боје. Када је Борда вратио камење своме јувелиру. овај их није познао: безбојни корунд беше постао жут као топаз, плаво зелен као смарагд, љубичасто плав као саФир. Оно што је вредело једва 2 Франка по карату, буде оцењено сада од јувелире на 45 фр. карат. Затим су изабрали два по два сасвим бистра корунда, по два бела и по два румена, љубичаста и плава. Од сваког пара задржа Борда по један као »сведока«, док је друго, сасвим слично камење, оставио близу своје епруветице са радијумом. После неколико недеља направило је опет чудо »светлосно бомбардовање к загонетног радијума. Одмах показа Борда јувелиру оба камена, који су били обојени слабо црвено као вино: један, који је био изложен радијуму, беше се претворио у рубин, којега је карат могао да се оцени на 500 — 800 динара, у место раније вредности од 2 Франка. Тамно црвени корунд беше постао љубичаст, љубичасти плав (саФир) а плави жут (топаз). Пребојавање радијумом лако се врши са целом корундовом породицом: с рубином, саФиром, аметистом, смарагдом и топазом. Смарагд строго узев не припада баш овамо. Он је врста берилијума или глицијума; хромоксид боји овај у смарагд. Али сродство је велико и зелено обојени корунди радијумовим зрачењем, изједначују се сасвим са правим смарагдима. Јувелир, коме се поднесе промењено корундско камење, доћи ће у опасност. Ако не може више да опази разлику у боји и ватри, неће моћи опазити ову разлику ни у односу на тежину и чврстоћу; полудраги корунд има иста Физикална својства као и драги камен. О каквој превари при поступку проФ. Борда не може бити речи, пошто он не врши бојење никаквим хемијским додатком; он само подражава истински ток у природи. Научно се још није могло утврдити, шта се то десило с корундом под утицајем радијумова зрачења. Хемичари, који су били на седници Академије Наука, изнели су мишљење, да може бити речи

о сасвим сличном нретваран.у елемената, као код горе поменутог Рамзејева експеримента. Под утицајем радијума могао би се, например, претворити манган или кобалт, коме саФир има да захвали за своју плаву боју, у хрбм, чији је оксид жут и даје боју топазу; од саФира постао би топаз. То су све још хипотезе. Да ли ће откриће проФ. Борда довести до иреврата у трговини драгог камења? Да ли ће власник једног милиграма радијума, који је додуше врло скуп — рачуна се вредност једног килограма на 400 милиона Франака (али зато задржавасвоје дејство две хил>аде година) — бити на извору неизмерног богаства? Да ли ће се у будућности моћи Фабриковати толико рубина и саФира, колико се хоће, тако да ће цена драгог камења све више и више падати ? Радијум је учинио већ нечувени преврат у основним теоријама Физике и хемије. Да ли ће нас још ставити пред материјалне и економске законе, који светом владају? Да ли ће се испунити слутња сир Вилиама Рамзеја и да ли ће се моћи ма који метал незнатне вредиости молекуларним нретварањем преобратити у злато, као на прилику бакар у литијум? Ко може замислити, какву катастрофу може да изазове ова људска тековина у социјалним творевинама? Још није сасвим поуздано, да ли је проФ. Борда произвео радиоактивитетом драгоцено камење као трајно. Познато је да радијум има својство и одузимања боја. Да ли неће претворено корундско камење после неколико месеца или година изгубити садржај боје? При јачем загревању као и при електричном додиру, оно се до сада није променило, што је свакако повол>ан предзнак. Сме се такође очекивати, да ће експерименат бити свугде коригован. ПроФесор Борда — што је с научног гледишта врло похвално — није учинио никакву тајну од свога открића, са којим би могао постати милионар, ако се само као дневна сензација не покаже као илузорно. Многи је златотворац правио злато, али оно је брзо губило свој сјај ! Недавно саопштење проФесора д'Арсонвала у Академији Наука утврђује, да је још покојни Бертело експериментално доказао радијумово дејство бојења на стакло, иорцелан, шалитру и драго камење. По Бертелу радијум има пре штетан утицај на драго камење, јер прави најбољи рубин илавим, саФир зеленим, смарагд жутим а топаз безбојним корундом без вредности. Желети би било да се добије обрнута „скала". Али пошто се сада зна, да без сумње радијум узрокује бојење драгог камења, можда ће наука ипак*наћи повратни пут првом стадијуму — рубину. Међу тим могу наше даме, власнице драгог камења, још мирно сиавати, додаје галантан научењак, јер побијање вредности њихову накиту не би требало да их плаши за сада. Ж. II.