Nova iskra

Б. ВУКАНОВИЋКА: ЦИГАНКА.

и начин живота у орнској и турској вароши, ове су грађевине онда несумњиво одговарале сврси, којој су биле намењене."

1 За све време, од кад ос Кпезу Милошу први пут јавља мисао да регудише српску варош и да у љој подигно некодико већих државних зграда па све до 1 837. и 1 838. године подигнуте су ово грађевине: 1. Здање, намењено да буде Кнежев Двор (данашље Министарство Финансије). Отпочето да се подиже 18 29. а довршено 1 8 36. Цео нздатак за ову грађевину 1 52.729*25 гроша. 2. Двор 6еогра.дског Народног Суда, подигнут у Савамади 1 8 30. и испдаћен 1 834. год. са 3 1.778-38 гроша. 3. Ђумрукана. на Сави довршена 1 8 3 5. године. Цоо нздатак за ову грађевину ,294.742 гроша. 4. Магацин уз Хумрукану, довргаен исте годипс, испдаћен са 189.838-09 гроша. 5. Велика касарна на Топчидероком друму, почета да се поднжо 1 8 34., довршена 1836., коштада је 388.580-37 гротпа. 6. Зграда Београдског Суд а подигнута 1838. год., коштада је 45.637-34 гроша. У исто доба модигнуте су у Топчидеру ове зграде: 1. Кнежев Двор ново сазидан у Тоичидеру 1834. године, коштао 5 7.839-29 гроша.

2. Црква у Топчидеру, довршена 1 834., коштала је 76.647-23

гроша. 3. Касарна у Тоичидеру коштада 61.993-16 гроша.

4. Механа у Тоичидеру, довршена 1836. године, коштада је 28.919-18 гроша. 4. Магацин у Тоичидеру, коштао 51.070-27 гроша. Сем тога саграђене оу од 1 834.—1 836. године : Кула на Врачару (Докторова куда) нодигута на преддог д-ра Куниберта (когатада 66.603-32 гроша), Касарна иалилулска (коштада 215.310-20 гроша), Табакана у Томчидеру (коштада 16.656-12 гроша) и Двор војводин и татарски у Београду (кошгао 25.000 гроша). У исто је време преправљен стари Кнежев дворац преко пута Саборне Цркве, који се зкао Господарски Конак, за раздику од Конака Кнегиње Љубице, у коме су живеди Кнегиња и њени оинови Мидан и Михаидо. Види Мита Петровић: Финансије и установе обновљене Србије од 1842. год. Београд, 1901. Стр. 761.

Тако је ето постала Савамала, крај дотле ненасељен и пуст, а сада средиште српског националног, политичког и економског живота у Београду, коме је судбина наменила задатак: да буде језгра новој српској вароши и да својим сталним намредовањем и развијањем онемогући Турцима далзи опстанак у Београду. Даје цилз био добар показују догађаји, којп су после тридесет и седам година крунисали ово лепо и смишљено дело наше старије генерације. Л да је одмах у почетку било упућено добрим правцем и да је још онда показивало успехе, за то имамо сјајно сведочанство у речима, којима граФ Боа-Ле-Конт закључује свој извештај Француском министру спољних послова о Београду. и Ова варош С( тако каже поменути дипломата: „сазидаиа у једноме од најјачих, најлеиших и иајздравијпх иоложаја, иа једном узвиисеном рту, који се иружа у сред великога језера гито га образују сједии>ене воде Дунава и Саве, оиада сваким даном у рукама Турака који су у њему остали; а сваки дан се више иодиже нова хришћанска варои.1, чистија и леииле сазидана, коЈа иотискује и сатерује варош турску а . 2

2 Извештај граФа Де Боа - Ле - Конта графу де Рињи од 3. јуна 1 8 34. О Београду и његовим становницима. Србија у години 18 34. Придожио Стојан Новаковић. Споменик Срп. Кр. Академије XXIV. Београд 1894.