Nova iskra

— 89 —

ИЗ ДОСИТЕЈЕВИХ „НАРАВОУЧЕНИЈА" (АФОРИЗМИ) Ко је само себи на свету пријатељ, никад неће верна нријатеља стећи.

Ми смо таки у овој нашој кожи, да и сами себи не ваља сасвим да верујемо.

Разуман човек оно што зна, рад је и боље знати, а оно што не зна, не мисли да зна.

Ко нема у глави, он мисли да има више него сви други. * Многи мисле у себи да све знају; и мораду тако мислити, зашто не имаду никакова поњатија о оном што не знаду. * Лисида је лукава, али јој се многе коже нродају. * Где хоће сваки да заиоведа а да не слуша, ту ко је јачи, он је и старији.

Ко би рад да никад ништа не изгуби, мучно ће што добити. * Имати право, онде гди насиље и неправда влада и суди, то је толико, колико и сасвим криву бити.

Ко никада није чувствовао горест скорби, он није кадар ни праву сладост радости чувствовати. * Нико није толико богат за подмитити дели народ да не говори оно што мисли.

Великој души и од самога непријатеља истина је драга, а слаби ум ни од пријатеља неће да је прими. * Колико ко више од обштества прима и ужива, толико су веће и важније његове дужности. * Нек се не уздамо да ћемо икада мира и покоја с онима моћи имати, који између себе нису кадри у миру и слоги живити.

Време младости блажено је време садње и сејања. * Злоупотребл^ење у свачему је зло.

Људма истина није мила, загато иису такови какови се чине. * Душа и ум могу се размазити какогод и тело.

Славни характер једнога народа у томе се састоји да су сложни на добро, мужествени у потреби, верни један другом, послушни законом отечества, трудољубиви, трезвени, чистосердечни, правде и поштења љубитељи, који предпочитавају чесг иривременој користи, и воле живот изгубити него поштено име.

Разумно својељубље мати је добродетељи.

Зао и иакостан оном је најгори ком је нај6./1ИЖИ. * Паметан ни у најслабијему не жели себи имати ненријатеља, — ко зна што носи дан што ли ноћ? * Ко не уме разумно мислити, како ће што разумно и паметно делати?

Штогод мора бити данас, то је сутра у невреме. * Не раздељујте се и не мрзите се између себе за цркву грчку и латинску; церков је Христова, а нити је грчка нити латинска. * Није могуће да је човек управ добар, а да није у исто време и учтив.