Nova iskra

— Саевим паметно! одговори врабац са дубоким поштовањем. Треба причекати, увек причекати, екселенција! Солидна птица увек чека. На баштенску сгазу слете са неба шева и, брижно трчећи по њој, зацвркута: »И зора осмехом својим нежно гаси небеске звезде... Ноћ бледи, ноћ дрхти, и као лед на сунцу — топи се ноћне таме покров тешки. Како лако и слатско дише срце, пуно наде и радости од сусрета са светлошћу и слободом!® •—■ Каква је то птица? упита гимпл, жмиркајући. — Шева, ваше благородство! оштро примети чавчић иза димњака. — Песник, ваше благородство! понизно додаде врабац. Гимпл искоса одгледа песника и промрмља: — Хм... сумњива Фарба... прљав! Певао је нешто, чини ми се, о сунцу и о слободи, хе? — Управо тако! потврди чавчић. Занима се буђењем неоснованих нада у срцима полетараца, ваше благородство! — Казнимо и... глупо! — Изволели сте тачно речи, ваше благородство, умеша се врабац: — глупо! Слобода, ваше благородство, нешто је неодређено и, тако рећи, непостижно! — Ипак, ако се не варам, и ви сте некада о њој... бунцали? — Фа-акт! гакну чавка. Врабац се збуни. -— У снмој ствари,ваше благородство, истина је: и ја сам једном... али многе олакшавне околности... — А!.. то јест како то ? — После ручка,ваше благородство! Подутицајем т. ј. под испаравањем винског алкохола... А бунцао сам баш огорчено, ваше благородство! — То јест како ? — Прошаптах само: живела слобода! али одмах додадох: у границама закона! Гимпл погледа у чавку. — Тако је било, ваше благородство! додаде чавчић. — Ја, ваше благородство, као дворски врабац, не могу себи допустити никаквих озбиљних намера о слободи, јер се то питање не третира у ресору у ком имам част служити. — Фа-акт! поново гакну чавка. Она само потврђује. А по улици отиче вода и пева тиху песму о реци у коју хита и о својој будућности: »Примаће нас широки, бистри вали; загрлиће нас и однети у море. И опет ће нас, може бити, у небо дићи зраци топлога сунца, да по-

пово с неба паднемо на земл;>у као свежа поћна роса, као меке пахуљицс или као обили дажд! <( Величанствено, ласкаво пролетње сунце осмехује се на јасном небу осмехом божанским, нуним љубави, пуним творачке моћи. У забаченом крајичку врта, на гранама старе лиие начетили се цајзлови, а један од њих одушевљено пева друштву свом негде слушану песму о веснику буре: »Над белом површином мора облаке ветар скупља. Између облака и мора поносито се вије весник буре, сличан црној муњи. Час крилима вале тиче, час као стрела облацима лети и кликће. Облаци опажају радост у смелом тичјем гласу. У том је кликтању жеља за буром. Силу гнева, пламен страсти и увереност у победу распознају тице у том гласу. Галеби јече пред буром, -— јече и носе се над морем, готови да на дну његову утопе свој ужас од ње. А вивци јече, јер они, вивци, не осећају сласт животне борбе: плаше се од сваког ударца. Глупи пингвин сакрио своје гојазно тело у усеке стења. Само поносити весник буре вије се смело и слободно над разјареним морем. Облаци све гушћи и црњи спуштају се над морем; певају, играју вали разбацани у висине у сусрет грому. Тутњи гром. У пени гнева хучу вали свађајући се са ветром, који снажним загрљајем захвата гомиле вала и баца их силним махом, пун дивл^е страсти, на углачане сгене, разбијајући у прах и прсак смарагдне масе. Весник буре вије се кличући, сличан црној муњи; као стрела пробпја облаке и пенуптаве вале крилима одбија. Тако лети он као демон, поносити, црни демон буре, - па се смеје и... плаче... Смеје се над облацима, а од радости плаче! У гневу грома опажа он, осетљиви демон, да је умор већ ту; али је уверен да облаци сакрити сунце, не, — неће га сакрити! Ветар вије... Гром тутњи... Као сури пламен вију се облаци више морског бездана. Море хвата стреле и гаси их у својој пучини. Као огњене змије вију се у мору, губећи се, озрцаји муња. — Бура! Скоро ће затутњати бура! То смели весник буре лети кроз муње над гневно узбурканим морем; то кличе весник победе: — Само што јача бура!.. <с С руског превео Р.