Nova iskra

— 93 —

ПРЕГЛЕД ЛИСТ ЗА НАУКУ И СОЦИЈАЛНИ ЖИВОТ.

Сарајево 1910. број 1.—8., уредници Ј. Дедијер и Р. Радуловик У почетку 1910. једна група млађих Срба из Босне и Херцеговине, покренула је ревију »Преглед® која излази свака три месеца два пута. У иочетку је власник био Васиљ Грђић, а уредник Д-р Јевто Дедијер, а доцније је и власништво прешло у руке Ј. Дедијера и Ристе Радуловића. Последњу свеску издао је сам Радуловић. Појава »Прегледа® дочекана је у нас с највећим признањем и симпатијама. Проста, али отмена спољашност, пријатан слог — истина с много штампарских грешака, — тон висок, озбиљан, чланци одабрани, извесна либералност и партијска широкогрудост привукли су пажњу наше озбиљније читалачке публике. Предмети који су третирани у овој ревији су разноврсни. Али ипак дају се они сви поделити у неколике групе. Најважнији су они чланци којп су посвећени васпитању саме интелигенције, рашчишћавању погледа о национализму, о националној политици, начину вођења политике и националног рада који »није био досређен®. Српска демократија, као једиа од основпих особина српске нације, није могла да постане прави стваралачки политички Фактор, и створила је у нас неорганизованосг и недисциплину. Супротно том старијем деструктивном или негативном демократисању, које се одликовало већином рушењем старијих друштвених Форма, које је било борбено а не радино, организаторско и стваралачко, ставља се иозитивно демократисање. »Дискусију, као природну посљедицу нове културе, ми тежимо да подигнемо на виши степен, да интелигенцији створимо могућност да не утоне у мору демагогије. Хоћемо да се обавештавамо међусобно, да обавенттавамо друге о себи и себе о другима.... Допуштамо све погледе од консервативних до радикалних, остављајући писцима потпуну одговорност«. Нови погледи на начин нолитичког рада исгакнути су у чланку »На прагу новог доба« од Д-ра Николе Стојановића у 1. броју. Главне су мисли ове: »Поштење и патриотизам нијесу једини услови за политичке успјехе. Они треба- да су темељ рада, али нијесу рад®... Ми се морамо навикнути да, постанемо једна себична нација. Код појединаца више хуманостн, код цјелокупности више егоизма, тим се питањем бави и Д-р Вукан Круљ: »Правац наше политике«, бр. 3. Да се културни ииво једне средине дигне, потребно је проучити ту средину, специјално њену

психологију, »позитивне и негативне® психолошке особине. 0 тим се нитањима баве чланци: „Наш политички морал®, »Социјална средина у Босни« од Ристе Радуловића, »Наш нациопализам <( од Ј. Дедијера и др. И научна проучавања су више практичног значаја. Као згодна научпа лектира је рубрика: »Научне и културне биљешке сс , коју води вредии Д-р Риста Јеремић, лекар из Тузле, један од најначитанијих Босанаца и Херцеговаца. Са много разумевања и окретности расправља и популарише идеје из области социјалне хигијене Д-р Урош Круљ, један од најсавеснијих и највреднијих сарадника »Прегледа«. Више од теоријског интереса су разни чланци Д-р Влад. Ћоровића из Филологије, диалектологије и историје књижевности, који одају вредност и јак научни интерес. Доста је читан чланак Ј. Дедијера: »Поријекло босанско-херцеговачког становништва®, који се може сматрати као енергичан протест против тврдња аустријских званичних кругова (особпто Минпстра Буријана), да православно становништво није староседлеачко већ досеЛ)еничко. Аграрном питању посвећена је особита пажња. 0 политичкој страни овог питања бавио се Д-р Н. Стојановпћ, Мусломан Хамид Сврзо н В. Андрић, о привредиој и статистичкој Славл>ански (Шћепан Грђић) и Ристо Радуловић, а неким законским питањима Д. Димовић. Интересантни су политички и привредни прегледи. У привредном прегледу од интереса су оцене рада српских новчаних завода из Босне и Херцеговине, из пера Васе Ристића, директора српске банке у Тузли. »Прегледу® је пребациван често сувише висок и објективан тон, с којим третира разне савремене прилике, слаб смисао за лепу књижевност, и сувише велики интерес ове ревије »за науку и социјални живот®. Поред ових примедаба»критика је говорила о »Прегледу® само са симпатијама и похвалама. Ј.

ПРВА ФОТОГРАФСКА ИЗЛОЖБА „СРПСКОГ ГЕОГРАФСКОГ ДРУШТВА." »Српско ГеограФСКо Друштво сс је 19. и 20. Фебр. о. г. приредило своју прву ФОтограФску изложбу у слушаоници ГеограФСког Завода у Универзитету. Управа друштвена је хтела да приређивањем оваке изложбе пробуди у наших аматера нешто јаче интересовање за ФотограФисање објеката из природе, а нарочито разних геограФских објеката, који без сумње спадају међу најлепше у природи. Осим тога је била намера управе, да се утакмицом и уметничкој