Nova iskra

94 —

страни ФотограФнје н. пр. избору места одаклс треба који предмет снимати, техничкој и Формалној изради тих објеката, поклони што већа пажња, па да се и она почне усавршавати. Из тих разлога је »Српско ГеограФСко Друштво« октобра месеца прошле године одлучило да приреди ФОтограФску изложбу, позвало наше аматере и ФотограФе да у њој суделују и расписало је извесне, скромне награде за израду најбољих ФотограФија. Одзив није могао бити велик, јер је време, које је излагачима било на расположењу, било доста кратко, а осим тога је било прошло лето, које је за ФотограФска снимања, специјално геограФских објеката, најногодније. То су неки од наших аматера и наводили као разлог, што ове године нису суделовали у изложби. Ипак је, и овакав, одзив био релативно добар, јер је друштво могло изложити преко 450 фотограФија. Изложба је носила витпе интиман карактер. »С. Г. Д. <( не постоји још ни годииу дана, материјална средства му још нису довољно јака, с тога се на репрезентативну страну није ни смела поклањати сувишна пажња. Осим тога, друштво се надало слабијој посети, те је изложбу ириредило у достатескобној универзитетској слушаоници. Међутим одзив публике, који је био врло добар, показао је, да се она интересује за оваку врсту изложбе и да је дужност управе, да у будуће на Фотогр&Фске изложбе »С. Г. Д. (< обрати још много већу пажњу, да пх учини приступачним што ширим друштвеним круговима и да буде отворена бар неколико дана. Општи резултат изложбе бпо је у главном добар, али са геограФСког гледишта није доста задовољавао. Код већине излагача се није довољно истицао географски момент. Овај се, у осталом, код лајика није могао ни иретпостављати, али ће се излагачи у будуће свакако и сами трудити, да што више одговоре овој тежњи »с. Г. д.« Некоји од излагача су обратили нарочито пажњу на уметничку обраду, међу које спадају н.пр. У. Поиовић , чиновник (Лијевно), који је својпм врло еФектним сликама са потока Жабљака показао велик укус и врло добру технику. Исто су му тако успеле и антроиогеограФСке (н. пр. куће Нушића) и предеоне ФотограФије (н. пр. Шатор ил.). Великом пажњом су ра\)ене и ФотограФије А. Ћирића-Ердоглије, ФотограФа (Крал^ево). Врло су му еФектне ФотограФије: На извору, Граничар на стражи, а са геограФског гледишта као нарочито успелу слику истичемо: Столови над Ибром. И ФОтограФије С. Обрадовић а, пеш. капетана (Београд) одају рутинираног аматера. ФотограФије су му рађене са много естетског укуса, али имају мало геограФског значаја. Најлепша је: Београд у ноћи, онај познати изглед са Калемегдана низ Савамалу на Топчидерско Брдо. У горњу категорију спада и М. Терзибашић, чиновник (Београд), ^ијуслику: Циганка на извору вреди споменути.

Остали излагачи су обратнли већу иажњу геограФским објектима, али је код ових уметничка страна нешто слабија. Велик број ФотограФија је излонгио С. Бошковић, потпуковник (Београд). Њихов знатан део представља детаље са тригонометрнјских радова. Слике су му оштре и јасне, а међу њима истичемо: На улпци села Височке Ржане, Црква и звонара у Малом Пожаревцу, На студенцу у Бегаљици, Вртача код Сремчице, као и неке лене слике, које се тичу народног живота (индустрија пекмеза у Мачви, сеоско гувно код Баба, типови и ношње из разиих села и т.д.), Љ. Петковић, књиговођ (Чачак) је изложио интересантних ФотограФија из Јз. Србије, а М. Димитријевић, пеш. капетан (Зајечар) из Ист. Србије. Обојица имају смисла за лепо у природи. Петковићеве слике имају више геограФског значаја. Успеле су му ФотограФије из Овчарско-Кабларске Клисуре, Воденица на Ибру, Ток Мораве код Чачка, и нарочито Молебствије за кишу, као леп прилог за Фолклор, а код Димитријевића слике Тупижнице и Тупижничког врела. А. Мудровчић, лаборант Нар. Музеја (Београд) могао је својим сликама постићи више успеха, да је на спољашњу страну, нарочито на боју оквира, обратио већу пажњу. Овако се сиви тонови фотограФија потпуно губе у бледозеленом оквиру. Оквир не представља границу ФотограФије, који треба да је птто маркантније истакне као целину, него се, напротив, слика у оквиру потпуно расплињује. Иначе су ФотограФије саме по себи добре и као лепе слике спомињемо: Ариље, Рипањски ЛампроФир и Св. Никола код Куршумлије. С. Николић, механичар (Крагујевац) је на све ово најмање пазио, али му нису без интереса слике из Крагујевца и Свилајинца после поплаве. У ФОТограФијама В. Радуловића, ФотограФа (Подго- * рица) показује се више геограФског осећања и штета је што је изложио мали број ФотограФија, од којих су му најбоље манастир Милешево и манастир Бања. ФотограФије даљих излагача имају и већег геограФског и научног значаја. Лепе ФОтограФије је изложио Д-р Н. Кошанин, доцент Универзитета (Београд), које су научии документи ФитогеограФског значаја. Од њих са уметничке стране вреди истакнути слике: Златна, буква на Власини и Црни бор на Јакупици. Р. Николић, проФесор (Београд) има ФотограФије строго антропогеограФСког значаја. Слике, од којих спомињемо: Део Дражине Мале и власинска површ, Жетва овса у Вучиделцима (и власинска површ), Моме из ћустендилског Крајишта у белим летњим сајама, одају школованог геограФа, којп уме да ухвати геограФСки интересанту страну појединих објеката, исто као и овећа серија ФотограФИЈа С. Томића, проФесора (Београд). Од Томићевих слика привлаче на себе пажњу историјске фотограФије из Старе Србије и Македоније (манас/гири и т. д.) и антропогеограФске слике из села Магарева, а у најбоље му спадају: Завеса у Хилендару и Душанова кула у Хилендару. Вреди