Nova iskra

— 110 —

0 рестаурацији цркве у Жичи у то доба говорило би и једно меото у једној листини Милутиновој, у којој су укратко изнесени најважнији догађаји из доба владавине његове. 14 Ту се одмах у почетку као богоугодна дела Милутинова спомињу обнављање Хиландара, као и живописање (»пописанш®) Жиче. Дистина је, на жалост, баш на овоме месту оштећена, те су нам изгубљени драгоцени подаци о овој рестаурацији живописа. Доказано је да је ова листина ФалсиФикована. 15 Као извор послужиле су јој биограФИЈа Милутинова (у архиепископа Данила) и Св. СтеФанска хрисовул>а. Непознато је, ис/гина, одакле су црпени подаци о обнови живониса у Жичи, ну кад се узме у обзир, да је остало узимано из поузданих, пеФалсиФикованнх извора, онда се може са много вероватноће тврдити, да они нису измишљени. Интересантно је при томе, да у листини неколико пута долази име архиепископа Саве III. У Данила се нигде изриком не каже, да је Жича у доба рестаурације ири крају XIII и у почетку XIV века била и по други пут живописана, па се и међу архиепископима, који су радили на овој рестаурацији Жиче, нигде не спомиње име Саве III. Ну ипак не нзгледа немогућно, да је и Сава III узимао активна учешћа при обнављању Жиче. Један запис, који је још веома давно објавио Љ. Ковачввић , ,в наводи нас на мисао, да је Жича у то доба Милутиново била, доиста, по други пут живописана и да се ова обнова живописа десила баш под архиепискоиом Савом III. На једној слици у простору испод куле, у којој је лустрована једна од најчувенијих Дамаскинових химана (о Божићу), представљени су један архиепископ са клиром и једаи владалац са дворском свитом. Поред архиепископа стоји запис: »Сава пр г ћшсвеш;ени архшвпЕпв все српскш земле и порске, а поред краља: СгеФанв кралБ сброшБ и самодрБЖБцв в(се) србск(и1в) земле и поморске«. Одмах падају у очи две око.шости : за архиепископа Саву нема атрибута »евети«, те би, према томе, било немогућно мис.лити на Св. Саву, а опо »Урошв и самодрБЖБЦБ® упућују на краља Мнлутина више пего на кога другога српскога владаоца пре њега. И у Ариљу се у занису поред слике краља Милутина реч Урошг> не налази непосредно уз реч Сгефа ,НЂ. Доста је вероватно, да се дотични запис тиче багп краља Милутина и онда би архиепископ преко пута од њега био Сава III. У поменутој слици били би, дакле, иредстављени ктитори цркве Милутин и Сава III. Испод њих су представљени први ктитори цркве. С једне стране улазних врата насликан је лик Стевана Првовенчанога, а с друге стране лик краља Радослава. На тај начин имали бисмо на овоме зиду представљене и нрве и позније ктиторе цркве у Жичи.

14 Сиоменик Академијв Наука. III отр. 17. 15 Ј. Радоњић у Летопису Матице Српске 18 3. страна 92.—100. 16 Гласник С. У. Д. 4 6. стр. 360.

Да је црква у Жичи била и у доба ове рестаурације опет живописана, сведочио би живопис, који се данас налази у капели куле. Својим стилским особинама он стоји најближе овоме времену. Позната је разлика, која одваја живопис византиски XI—XIII века од живописа XIV—XV, XVI и XVII—XIX века. Док се у првоме сретамо са озбиљним и мирним ликовима, које смо научили налазити у Фигура класичнога света, дотле се у другоме онажа тежња за покретом, за изразом, за живоиисним појединостима, тежн.а за декоративном композицијом, за колорнтом, за елеганцијом. У трећем се чини покушај да се оживе традиције старе школе, алп се назадак опажа јасно на свима тачкама, а у четвртоме се већ осећају утицаји уметности са запада. За први живопис имамо примера у мозаицима цркве у ДаФни (код Атина), цркве Луке Стириота у Ливадији, цркве Неа Мони на острву Хиу, неких цркава у Италији (ЧеФалу и др.) итд. Други живонис је најбол^е представљеи у цркава Мистре (у Пелопонезу), а за трећи имамо класичне примере на Атосу. На средини између првога и другога живописа с/гајали би мозаици цркве Кахрие-Џами у Цариграду, за које се данас мисли, да су постали у првим десетинама XIV века. Ако живопису у Жичн будемо тражили паралела, онда ћемо наћи, да су XI—XIII веку најближе слике из певница и Фигуре из тимпана врата праве цркве, што воде уобе побочне капеле п у спољашњи нартекс. Озбиљно, мирно, достојанствено држање Фигура у Расиећу још је далеко од живахних поза Фигура XIV—XV века. Отмен, мираи, достојанствен гест туге, какав опажамо код Јована у Расиећу наћи ћемо на старим јелинским гробним споменицима из Праксителова доба. Уз то разноврсност типова, од којих је сваки једна изражена индивидуалност за себе. Поза античка: почивање на левој нози, десна нога натраг у страну повучена додирује прстима земљу. У третирању драперија уметник је вођен идејом, дадраперије прилагоди Форми. Драперија истиче облике тела. Косаје третирана као једна једноетавна маса. Лобању обично уоквирује венац косе: Фризура, каква се још виђа само у слика X—XI века. Није редак случај, да се коса спушта низ плећа. Уз то су свугде примењене чисте боје: плава, жута, зелена и црвена. У познијој уметности неће се више иаћи композиција чистих боја, већ или преовлађују тонови појединих боја, или су боје прљаве. Све ове карактеристичне црте овога живопиеа у певницама и у тимианима упућују нас на живопис XI—XIII века. Ове би слике, према томе, могле бити првобитне. Ни у којем случају оне не би могле бити позније од рестаурације Жиче за владе Милутинове. Код слика у капели куле боје су се, на жалост, скоро сасвим изгубиле. Контуре предмета и Фигура једва се распознају. Уз то је све упрљано млазевима креча. Стилска анализа овога живописа тиме је у највећој мери отежана. Ну одмах падају у очи с једне стране озбиљни и