Nova iskra

— 97 —

?

БРОЈ 4. ксза

НОВА ИСКРД

ГОДИНА X.

БЕОГРАД, АПРИЛ 1911. ГОДИНЕ

Власник, Живојин 0. Дачи+1 Краља Александра улица број 26.

„Нова Искра" излази сваког месеца. Цена: на год. 16, по год. 8, четврт год. 4 дин.; ван Србије: на годину 10 Фор. или 20 дин. у злату. Претплата и све што се тиче администрације шаље се власнику „Нове Искре", а рукописи уреднику. Рукописи се не вра^ају; накнадно тражење појединих бројева извршује се само у року од два месеца. После тога рока бројеви се могу добити само за откупну цену.

Уредник, Риста Ј. ОдавиФ; Капетан - Мишина улица број 8.

ЛЕПТИРИЦА ИЗ ШИПАРИЧКОГ ЖИВОТА

отово нсма Н11 једног тренутка преко дана кад би се тачно могло рећи: где је Мица у кући и шта ради? Таман матп помислп да" се скрасила у трпеварији и наставила свој већ одавно започети вез, по којему је више трагова од прстију него ли од вунице, — а она већ шмугнула Терески у кухињу, па заметнула разговор с њом, који брзо прелази у полушапат. А ко би могао знати о чему тада разговарају ? Потражи ли је мати и у кухињи, када видида није за везом, проклињући у себи све те »белосветске«, све те »слушкињентине«, — Мица је већ чула када се отварају' врата од мамине собе и већ је слетела низа степенице у двориште, па се бајаги сва занела или око цвећа крај ограде или око живине којој баца мрвице од коре хлеба, што је малочас у тренутку дограбила са кухињског стола, чим је чула да мама улази у »конг«. А кадје мати једва једном пронађе и почне звати, она се прави да је не чује, те се зивкање понавља и по два и три иута толико се Мица, кобожем, заиела у посао! Ако јој мати нареди да настави остављени вез, она изјављује како мора да ра.ди домаћи задатак; а кад јој пребаци што то већ не ради и када је пошаље у татину собу, да одмах почне рад, Мица је, уместо столу, право пришла прозору, иа га отвариза сваки час (таква је и лети и зими), виркајући кроз њега и десно и лево, као да кога очекује. А није то, доиста није. Очекивала није никог, или да тачније кажем: никог одређеног. »Домаћи задатак« само је изговор да не би морала вести »ону гадну, ону најгаднију мустру«, — па због тога и прилази од прозора пианину

и почне да удара по њему (као и свака почетннца, која још није прешла ни прве стране клавпрске школеЈ нешто што још није ни чула ни учила, нешто што јој сами прсти свирају, а у чијој нескладности ипак осећа неку ретку лепоту и израз свог неразговетног и чудног расположења. Али већ први ударци подсете је на маму, и тада јој блесне у памети и изговор о »домаћем задатку®, па брзо притрчи татину столу и извади из своје Фијоке вежбанку, која јој прва дође под руке, умочи перо у мастионицу и почне, што боље уме, да пише наслов својим непоуздаиим, танким танацким и коврчавим рукописом, пратећи све то и исплаженим вршком свог малог и руменог језика, али не што је тако навикнута, већ што зна да то врло добро показује удубљеност у посао. И доиста, ретко се кад превари: често још није ни почела задатак, а мати већ улази у собу, па чисто не верује својим очима, а још мање ушима, којима се, биће, само учинило да је Мица малочас свирала. — А, ту си! рекне јој мати, тек да ма штогод каже. А Мица скоро једва подигне главу и зажмури својим живим очицама, које у том тренутку направи као да су већ побелеле од силног рада, па јој, скоро у чуђењу, више пребацује него ли што одговори: — Домаћи задатак! Али није мати још добро ни изашла из собе, а Мица, гледајући искоса како се затварају собна врата, притисне пером по вежбанци што јаче може, па га толико раскречи, да се најчешће и сломије. Сва задовољна погледа оно скрхано перо, осмехне се обешењачки и гласно га поздрави, рекло би се неочекиваним, али увек једним и

-,ч :-лг