Nova iskra

— 99 —

г'%-

Н. ГИЗИС: Чим су дошли, Мица је ушла у трпезарију и~ отворила ирозор према башти, наслонила се на њ и погледом упила у ону скоро већ потпуно пзведену уједначеност боја и свежину баштенске тајанствености. И ако је, од дугог ослањања, већ заболеше руке, ипак се не диже још, јер је осећала неко ретко задовољство и врло пријатну малаксалост. У неосветљеној трпезарнји није било никог, а уз то се није чуло ништа ни из куће, тта чак ни оно обично лупкатве н сецкање у кујни пред вечером. Како би сад дивно било, мислнлаје Мица: кад би »он <( био у баштп, па дошао овде под прозор! Нико нас не би ни видео ни чуо! Могла бих и у баиггу сићи, нико пе бп знао где сам; а кад ме затраже — он би се сакрио, а ја бих мирно, са свим мирно изашла... Ако би га ипак видели и напали, стала бих испред њега па гласно и отворено казала и оцу и мами: »Само преко мене мртве!.. Ја сам његова!..« — Мицо! чу се мамин гла,с из ходника. Мица се трже, одскочи од прозора и иоче распремати по већ постављеном столу. — Мицо! чу се онет. — Овде сам! изви и скоро отиева Мица. Мама уђе. — Ја сам мислила да си у татиној соби.

БАБИНА ПРИЧА. У том уђе и Тереска уносећи велику лампу за сто. Тата је још био на путу, те се у кући баш дббро осећао његов одлазак. Све је некако ишло брже и трајало краће. У свему нека непоузданост, скомрачење, па чак, рекло би се, и неки страх. И ако није било никаквог разлога — тај сс страх ипак осећао. Мама је већ неколико пута говорила: »Бадава, празна кућа без домаћина!..« Вечерало се на двоје па троје. Још вечера нпје била завршена, кад о лампин заклон, сасвим изненада, тресну лептирица и иаде на сто. — Јух, лептирица! врисну мама и трже се од стола. Ис/го учини и Мица, којој поред свега великог и необичног страха — севну у мозгу пркосна констатација: »Није се спржила!« У тај мах мама поче звати Тереску, која не дође одмах, те је Мица, по маминој наредби, морала отворити врата од ходника и одатле је позвати. Док је Тереска дошла, лептирица је била успела да поново полети и да падне чак горе на прозорску завесу. Тереска докопа завесу и поче је трести, унућујући лептирици неку страшну мађарску псовку.