Nova iskra

— 142 —

жртвеницима и светим олтарима, где се приношаше бескрвна жртва, плођаху се дивљи и нечисти зверови. 40 Други записи спомињу, да су 1688. године оиустели многи манастири и да су тада огњем сагореле четири лавре: Хопово, Милешево, Рача и Раваиица. У овоме месту многи монаси »томлкше мача пр1еше. <<41 Године 1689., веле други записи, разорише се Милешево и Ђурђеви Стуиови, Сопоћани и Студеница. Те године лострада и патријаршиска црква у Пећи. 4 ' 2 Пада у очи, да се у овим записима међу великим манастирима нигде не спомиње Жича. У једноме поменику од 1674. године, где су споменути многобројни манастири и цркве, о Жичи чисто демонстративно нема ни спомена. 43 Међу монасима, који су се у XVII и XVIII веку обраћали за милосгињу руским кнежевима и царевима, нигде нема помена о монасима манастира Жиче. На креденционалиту Исаије Ђаковића од 1690. год. за време Леоиоида I. потписани су: митрополит београдски, епископ руднички, игуман Сопоћана, игуман Студенице. 44 Жича није заступлзена. 0 судбини Жиче у XVII н XVIII столећу говоре донекле записи, који се и дап данас налазе у оби.љу загребани на зидовима њене цркве. Тих записа има у највећем броју на зидовима иростора исиод куле (ТигтћаПе) и у олтару праве цркве, 45 Из њих дознајемо, да је 1633. године у Жичи био неки Силвестар Милешевац(?); да је године 1638 дошао (»ириде«) у њу монах СтеФан; да је 1644. бпо у њој неки Никола ггоп(?); да је у њу године 1653. долазио митрополит Михаил. 46 Год. 1668. записао се у њој на два места хаџи Исак Рачанин, а год. 1679. долазио је у њу патријарх Арсеније. Из свих ових заииса тешко би се могао извести какав поуздан закл.учак о стању манастира у доба, из кога су ови записи. Посетиоци нису никада престајали урезивати своја имеиа на зидове цркава, те је с тога немогућно рећи, да ли је црква у доба, када речени записи постадоше, била иуста или је имала братства. У записима, који су угребани споља на зидовима спољашњега нартекса, спомињу се личности сахрањене око цркве. Изгледа, да је у

40 Сиоменик Академијв V. 41 Љ. Стојановић Заииси и Натписи I. бр. 1895. 42 ПпЛет бр. 1918.—19., 1967. Упореди и Ка<1. Ј. А. I страна 179. 43 Гласник С. У. Д. 4 4 стр. 2 91 —292. 44 Летоиис М. С. 184 стр. 6. 45 Види М. Валтровић Записи и натписи Старинар II св. 2. страна 58—61. 4 " У једноме запису од 168 3. год. споМиље се Михаил, владика смедеревски и жички, Љ. СтојановиА I бр. 18 18. Љ. Стојановић (Сраски Књижевни Гласник 1902. гол. број од 16. нов. стр. 4 53.) мис.м, да је Руднички округ вероватно био у обдасти смедеревскога митрополита. Према овоме запису, изгледа, да је могао бити и чачански. У запису једног јеванђеља спомиње се пак Гаврш, вдадика ахидоки и жички (од 1661. год.) Сраски риоџ Ј,904. стр. 664.— 669. под бр. VII.

њима понекад реч и о каквоме монаху. Ако би ово било тачно, значило би, да је Жича и у другој половини XVII века имала монаха, пошто ти записи несумњиво припадају томе времену. Један запис, који нам изгледа датиран, гласио би : » престие Богородице прћстави се рабт. бжи а зовомт. брат1>(?).... 1 1 \ / ЈГ-|(>-|1|(?) л&та.« Ако смо овај запис тачно прочитали, он' датира из 1672 год. У другоме једноме запису као да је дотична личност, што је, по свој прилици, ту око цркве била сахрањена, била монах(?) те би се онда могло закључити, да је у то доба било у Жичи монаха. Разуме се, да је све ово још неноуздано. Тек каданаши епиграФичари буду проучили ове записе, моћи ће се некакав закључак донети. Ови записи угребанн су у доњем малтеру црвено обојеноме. Некп од њих ишчепркани су укл^њањем горњега малтера. Доња малтерна кора истовремепа је са живописом из XVI века. Горња малтерна кора прицада рестаурацнји пз XVIII и XIX века. Отуда је најприродније усвојити XVII век као доба, у коме су речени записи постали И својим палеографским особинама ови записн пајвећма упућују на остале датиране записе из XVII. века. Ну ако су ови заниси, доиста, говорили за то, да је у Жичи у XVII веку било моиаха, ми ипак нисмо у могућиости одредити, у каквоме је стању била црква у то доба. Ако до пред крај XVII века она није била, још нострадала, она је, по свој прилици, у то време остала пуста. У једноме запису из нрве ноловнне XVIII века вели се, да је црква већ одавна пуста. Кад узмемо у обзир, да су иред крај XVII века пострадале многе цркве, а међу њима и неке, које нису биле сувише далеко од Жиче (Студеница), опда је лако могућно, да је и Жичу у то доба ностигла иста судбина. Отуда бисмо били склонп веровати, да су Исаија, митрополит Ариљски (према запису у олтару био у Жичи 1721. год.), патријарх Арсеније IV (долазио у Жичу 1728. г. и на зиду олтара угребао своје име) и владика ариљски Јосиф (записао се на уласку испод куле на јужноме зиду 1729. год.) по свој прилици долазнли у мање више запустелу цркву. На рескрииту, који је 1727. године поднет цару аустрискоме, потписали су се и игумани манастира Манасије, Раванице, Витаонице, Раковице, Рукумије, капетан од Чачка и од Сталаћа, 4 ' а на сабору у Карловцима од 1735. год., били су игумани Јовања, Раванице, Горњака,Витаонице, Рукумије, Тумана, Винче, Раковице и јеромонах манастира Манасије. 48 Жича се ту нигде не спомиње. Ну поменути Јосиф , митрополит ариљски, записао је на зиду у олтару, да је он са »братијом® (не каже се којом) 1730. године начинио кров на цркви у Жичи, која беше већ од дуго времена пуста. 49 4 ' Летоиис М. С. 125. стр. 127.-128. 48 Летоаис М. С. 165. стр. 23., 26., 29. 49 М. Валтровић у Старинару II св. 2. сгр. 61. бр. 18.