Nova iskra

— 157 —

изведена. Нпр.: Доњи Милаповад, Мајдан-Пек, Бољевац исписани су истим словима као и Крагујевац, Пожаревац, Г. Милановац, Књажевац као Зајечар, док су код В. Градишта, Текије, Кладова и др. мања слова. Соко-Бања пак записана је словима за села, и то тако ситним да се једва могу прочитати. Нису издвајане варошице од села, него је нпр. истпм словима забележена Мионица и Каменица, Колари и Селевац и др. Неједнако су исписана поједина села, нпр. Клупци и Тршић, Криви Вир и Подгорац и др. Нека су имена исписана наопачке, нпр.: Морава, Градац, Румунија и др. Селичевица је планина, а исписана је словима за реке. Негде знакови нису с/гављани (знак за село код Рипња), а негде стоји знак, а нема имена (код манастира Благовештења). У објашњењу знакова требало је употребити иста слова, која су и на карти. Најносле, незгодно је, што државна граница није повучена према Сави и Дунаву, па се не види која острва припадају Србији, а која Аустро-Угарској и Румунији. Номенклатура је врло тачна, изузев само једне грешке: варошица Сврљнг, не зове се више Дервен, као што је на карти. Па ипак, покрај свих ових недостатака, карта је ова, као што сам у почетку казао, својом укусном израдом и одабраним материјалом, издвојила од ранијих карата наше земље. Она је, и ако мала, ипак наша најбоља генерална карта, после Цвијићеве, и може се врло корисно употребити као ручна карта, нарочито за наше школе. Зато је добро, што је на укусним корицама унет и преглед свих округа и срезова. ™ Рад. Дединац.

Д-р ЈОВАН ЕРДЕЉАНОВИЋ: БРОЈ СРБА И ХРВАТА Прештампано из „Српског Књижевног Гласника". Београд, 1911. Стр. 3.—28. Читаоце »Нове Искре® несумњиво ће занимати подаци о целокупном бројном стању нашег српско - хрватског народа, до којих је дошао Д-р Јован Ердељановић, доценат ЕтнограФије у Београдском Универзитету. Питањем о броју свију Словена, па и Срба, бавили су се последњих година два проФесора: Рус Флорински (1906.) и Чех Нидерле (1909.). По срачунавању Нидерлову било је 1900. године 8,532.442 Србина и Хрвата. Флорински, који је за основицу својег рачунања узео Нидерлове податке за 1900. годину, нашао је, да је 1906. године било свега 9,135.000 Срба и Хрвата. Наводећи недостатке у статистици Флорин-

скога, због којих се његова дата не могу примити, Ердељановић налази, да ваљана Нидерлова срачунавања највећим делом треба усвојити, али их ваља исправити, пошто и он, као и Флорински, сав словенски живаљ у Маћедонији, на југу од скопске епархије, урачунава у Бугаре. Због тога је Ердељановић предузео, да с об'зиром на све новије податке, од којих је неке имао у литератури, а неке је сам добавио, утврди број Срба и Хрвата за 1905. годину. Али како о томе нема поузданих података, који се могу примити, он је морао да их критички одабира и да изврши процене, које најприближније одговарају правом стању ствари, али нису апсолутно тачне. Број Срба у Србији израчунао је на основу пописа становништва, који је извршен 31. децембра 1900. године, а са средњим годишњим ирираштајем од Г57°/ 0 . За Црну Гору добио је званично саопштење о попису извршеном 31. децембра 1909. године. Али како није имао појединости о народностима и религијама, он је бројно ста-ње Срба и Арбанаса одредио према Гопчевићевим подацима од 1880. године, а број православних, мухамеданаца и католика према Врбанићевим подацима о процантуалном односу тих религија у Црној Гори. За мухамеданско становништво узео је средњи годишњи прираштај од Г2°/ 0 , а, за православио 2'55°/ 0 ( као У суседном делу Херцеговине према извештају херцеговачкозахумске митрополије). Бројно стање Срба и Хрвата у Босни и Херцеговини израчунао је према попису од 31. децембра 1895. год., узевши да је средњи годишњи прираштај код православних Г79°/ 0 , код мухамеданаца Г14°/ 0 , а код католика 2'57°/ 0 . — Податке за Србе и Хрвате у Далмацији узео је из аустријске статистике за 1900. год. Али како она не разликује Србе од Хрвата, Ердељановнћ је број православних Срба унео по Календару Матице Српске за 1905. г. са средњим годишњим прираштајем од Р258°/ 0 . — Из исте је статистике и број Хрвата н Срба у Истри и по осталој Аустрији, где им годишњи прираштај, по М. Зоричићу, износи Г03°/ о . — За бројно стање Хрвата и католичких Срба у Хрватској и Славонији послужио се угарском статистиком за 1900. год.; број православних Срба за 1905. годину узео је према подацима српске православне карловачке патријаршије; а број Срба унијата из државног статистичког Годишњака од 1901. год. Средњи годишњи прираштај је, по М. Зоричићу, 0 - 87°/ о — Податке о броју православних Срба у Угарској имао је оиет од срп. православне карловачке патријаршије; за католичке Србе (Буњевце, Шокце и Крашоване), имао је угарску статистику од 1900. год. и Календар Матице Српске од 1905. год.; број Хрвата је из исте угарске статистике. Средњи годишњи прираштај је 0'62°/ о . — По Нидерлову рачуну узео је број Срба и Хрвата у Италији, Русији, Америци и другим земљама с претпоставком, да им је средњи годишњи прираштај Г2°/ 0 .