Nova iskra

— 131 —

Ј. КОЊАРЕК: ПРОПОВЕДНИК.

уверењу наншх књижевних одењивача, за њих, оцењиваче, лично, но наши књижевни оцењивачи нађу још за потребно, да то своје ново мишљење изнесу и на Форум јавности. И наравно, на њихов тако симптоматичан папад зачујемо убрзо и тутњаву одбране. II запршти тако друштвом нашим један нарочиги прасак, и ос/гане тако да траје и данима и месецима. И тако у нојединим малим књижевним круговима осети се извесна пертурбација, извесно врење, и иочну се стварати нова сређивања. И опет донекле све буде мирно, док поново међ њима не дође до нових разрачунавања. А за то време, негде у присенку, у страни, у многе младе душе,'ужежени божанственн огањ почне да се распирује, ббно жудан да ма ко уочи још слабачку светлост његову, и да му помогне да се не угаси, но да ојача. Док су с једне стране завађене књижевне занаџије затутњале, да све

прашти, дотле, с друге стране, по неки пар младих, светлих очију, запесен светлошћу вечних лепота, које му се наговештавају, помно слуша глас векова и све га дубље урезује у младо срце своје. Деси се, да и то младо ерце такође чује ту борбу завађених, али се оно стално држи далеко од попришта тог, јер га нека сила нарочито гони од њега. Оно интуитивно осећа да би се, прилазећи ма којој завађеној страни, спустило са зрачне висине у ниске регијоне страсти и лажне славе. И с тога се држи усамљено, и сања, и чека. И буде тако да по неко од њих, у дугом ишчекивању бољих друштвених и душевних прилика, свене, сажежено својим рођеним нламеном, а по законима неке више силе, или препукне од с/гида што га је вечност подигла из мрака и створило савремеником на,раштаја у који је светлости тешко да продре а поукама векова тешко да се настане.