Nova iskra

— 166 —

— Шта тврдоглав. Не знате Ви још какав је мој муж, тврдоглави мајор. Суров, намрштен. Али ја удесим па све иде глатко. Ја му наметнем своје идеје, а он мисли да су његове, па се никад не свађамо. Још ми љуби руке и зове ме: мачкице моја. И госпођа Славнићка насмеје се безбрижно. Госпођа Симићка је премишљала о речима своје пријатељице и завидела јој на умеишости и вештини. Љутила се на себе, што не зна лепши начи, него све ломи преко колена. — Ево и куће Ваших родитеља. Уђхгге слободно, рече госпођа Славнићка и стиште руку своје иријатељице. Ова и нехотице уђе унутра не мислећи ништа. Родитељи госпође Симићке беху већ ручали. Стари проч>есор Маидић волео је ред п ручавао је тачно у дванаест. Сад је већ био 1 сат. Сто је распремљен. Г. Мандић стар, просед, али снажап човек, седео је на миндерлуку и читао гласно новине. Госпођа Мандићка, мала црна женица седи покрај стола н чисти орахе за ииту. — А, гле наше Јеле! викнуше обоје у један мах радосно, кад опазише младу жецу. — Како си, чедо моје, зар си већ ручала? запита госпођа Мандићка, љубећи своју једииицу. — А где је Милан? запита стари. Он је волев зета и жао му је што и он није донтао. Јела виде распремљен сто н узиемири се. Била је веома гладна. Ипак сабере сву своју снагу и одговори родитељима, дајеручала, разуме се, а Милан има страшно много посла. — Ваљда имаш брзу куварицу, кад сте тако рано ручали, рече госодин Мандић и погледа на сат. А штета што ниси дошла пре. Имали смо красан подварак. Знаш кад твоја мама спреми. Дивота! — Гле, како ти је лепа нова хаљина! рече г-ђа Мандићка, устаде са свога места и окреташе кћер загледајући је са сваке стране. Красан штоф , Бога ми ! Где си је шила? ■— Е, видиш ти ње старе баке, одмах о халшнама. Шта те се тиче где је шила? Нећеш ваљда и ти код исте шнајдерке шити? рече старац пола у шали иола озбиљно. Хоћеш и тн да тераш моду, бабо! ■— Но и код тебе сам се наносила хаљина, стари цицијо. Само волиш свој трбух. Говориш једнако о подварцима и ђувечим! рече му жена оштро. — Једну мање, стара! — Па како је код вас? окрете се стари господин својој кћери. Како нови домазлук ? Радиш ли што ? Милан знам да ради, он је вредан као црв. — Богме она не кува и не ради као ја. Има она добру куварицу па не мора. И немој, чедо моје, да се мучиш. Радити није лако, а квари се и тен од паре у кујни! рече стара госпођа још увек љута на мужа. — Шта, каква пара, какав тен? Шта је сад то ? раздера се стари проФесор. Зар ти толико

година радила, па сад саветујеш ћерци да не радн. Ако не ради, неће ништа имати. Убпће их дугови. 0, брате, луде ли и пусте жене! А што залуђујеш то дете? Млада госпођа седела је као на угљевљу. Није знала шта да говори. Како би се смејала госиођа Славнићка, да је види овако везану. Госпођа Марићка, да би учинила краја овој иреппрци пође са ћерком у другу собу. У том упаде куварица, госпође Симићке. — Господин поздравио да ндете кући. Чека већ читав сат на Вас, а и ручак се већ охладио. Господин и госпођа Мандић се згледаше зачуђено. Видеше јасно, да се нешто догоднло са њином ћерком, али не хтедоше испптивати пред куварицом. Госпођа Симићка узе свој огртач и крену кући споро, без воље. Млада госиођа затече мужа у триезаријп бледог, узрујаног. Кад уђе у собу, он хтеде просутн на њу бујицу речн, али није могао, већ јој само показа руком великн часовнпк па зиду. Она виде, да је већ јсдан п ио внкну куварици, да донесе јело и седе без речи за сто. Јели су ћутке и не гледећп једно у друго. Куварица је мењала тањире, уносила јело и при том .се трудила, да прави што мање шума. Чак и њу неугодно дирнуше намрштена лица њених господара. После ручка он оде у своју собу, а она се повуче у спаваћу. Скиде са себе одело, обуче широку домаћу хаљину, леже на отоман и замисли се. Њој је било јасно, да јој он неће набавити халшну, а она је тако радо хтела да је има. Мора је набавити ма како било. Досађиваће му и он ће попустити. Већ је замишљала себе у сјајној тоалетп отворспо зелене боје, нревучену црним тилом, искићену шљокицама н перлама. Да ли јој добро стоји зелена боја? Одмах ће видети. Скочи са отомана, отвори орман и грозничаво претураше по њему. Најзад нађе неку своју стару зелену блузу, метну преко ње комад црне чипке и принесе лицу. Да добро јој стоји. Док дође деколте п мали златан ланчић око врата биће још лепше. Фризуре грчке као у госпође Славнићке. Природно цвеће свакако. Ветнтачко ннкако. Не воли. Алп какво цвеће ? Кризантеме ? Не, никада, цео свет већ носи Крпзантеме. КарамФили су лепши. Дивно миришу. Она се занесе. Летела је већ по сали уз звуке валцера. Била је лепа, елегантна и сви су јој се дивили. — Идем да говорим још једном с њиме. Можда ће попустити ? — помисли у себи. Пред вратима његове собе застаде неодлучно. Знала је, да он никад дању не спава. Али шта ли радп ? Не чује се шум. Прибере сву храброст и отвори врата. Он је мирно стајао крај свога стола и трудио се да прочита нешто из неке старе књиге. Кад она уђе, он се намршти, сав задрхта од гнева. Она му се учини одвратном онако ситна, са грдном Фризуром и великим минђушама. Њена мајушна Фигура губила се у итирокој јапанској