Nova iskra

свега две постеље, два стола и неколико столица. Некакве котарице вршиле су улогу комода. А све је то било грубо, базарско. Олга је живела у тишини својих остварених маштина и од свега тога није ништа опажала. Али када човек посгане срећан, у исти мах осети и потребу угодносги. — Да,; збиља је ужасно! сложи се и она. Требасе наместити. Две собе било нам је сасвим мало. Ја нисам могаб бити без кабинета. Осим тога била је- потребна чекаоница, јер ћу имати и својих клијената. Потребна је била соба за спавање, трпезарпја и засебиа соба за тетку. Одлучили смо да узмем стан од пет соба и да купимо ма какав намештај. Заједно с Олгом тражио сам стан иуна два дана. Она је много захтевала, што од ње нисам био очекивао. — Не, нотребно је, неодложно потребно да. твој кабинет буде поред собе за спавање. Она је то у толикој мери захтевала., да јој се стан одмах није доиадао, само ако би кабинет бно у вези са триезаријом. Она није допуштада ни помисао, да будем даље од ње, већ једино у суседној соби. Напослетку нађосмо стан и поручисмо намештај. Остало је мени да иоручујем штогод хоћу, али кабинет — кабинет је хтела Олга да намести по свом нарочитом плану. — Овде ће бити сто за писање, Чекај, да ли ће бити добро осветљен? Да би се боље уверила, постављала је.столицу, седела и уверавала се да ће осветљавање бити са свим добро. —" Овде одмарача. Превучићемо је тамно сивом материјом иротканом ружичасто, — биће врло лепо. Етажер. . . . Имаш ли много књига? — Масу! — Онда не треба етажер. Метнућемо стаклени орман!... Она је замишљала и намештала сваку ситницу мога кабинета. Уживала је у томе. Не могу рећи да то није и мени годило. Видео сам, да је сва била заузета бригом о мени, о мојој удобности, и то ми Је било пријатно. Наместили смо се. али пошто је сезона летњиковаца била тек скоро у почетку, напустили смо вилу и одлучили да живимо час у граду час у пољу. Тетка нам није могла сметати да водимо такав чергашки живот. Она у толикој мери није ништа захтевала, да би била у стању, ако бисмо је и читава два дана заборавили, непрестано дремати у својој наслоњачи, не тражећи ни. залогаја за себе. У нови стан донео сам цео свој ирибор. Олга га је одушевљено дочекала. Моја проста мастионица беше јој необично дивна и угодна, олупани часовник са будилником учинио јој се лепши од свакога хронометра, па га је зато ваљда и наместила на најлепше место. А што се тиче мојих књига, нашла је да су све необично наметне, и ако су то биле најобичније правничке књиге, које нису ни могле занимати

У. ПРЕДИЋ: СПАСИТЕЉ.

Олгу. Према свима мојим стварима Олга је показивала исте осећаје које и ире.ма менп, те сам могао изводити тачан закључак- д^.је ЈЗлга мноме одушевљена. Са неком нарочитом нежношћу она је, у својству домаћице, узела да се стара о мом рубљу и мојој скромној гардероби. Она је са пријатним дивљењем разгледала мој Фрак, говорећи да га никако није могла схватити као засебну јединицу. — Никада нисам видела Фрак, само сам видела л>уде у Фраку. Тако прођоше четири дана. За све то време у мени се гомилала брига. Нисам имао никаквих вести од Турчанинових. То ме је чудило. Није могућно да се тамо није ништа догађало. Ако баш ништа добро, а оно ма шта рђаво. Ствар се толико развила, да више није мбгла трајати у једном и истом стању. Најзад, једва једном, угледам са прозора нашег стана у граду Кремчатова, који је скоро јурио, задуван и гурајући иролазнике. Видео сам да је застао код нашег уласка и пођох му у сусрет. И не чекајући звоњење, отворим врата. Олга је била у соби за спавање. Укуцивала је